TRKA ZA TITULOM NAJBOLJEG TURISTIČKOG SELA U SRBIJI U Vukovom Tršiću tvrde da su - A klasa
Priroda je Tršiću, u Jadru, blizu Loznice, na obroncima Gučeva i u dolini omalene reke Žeravije dala, slobodno možemo da kažemo, sve.
Zato, kada ih pitate zašto je njihovo selo, uz još dva naša sela – Belu Vodu i Ždrelo, naš kandidat za najbolje turističko selo u izboru Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, dobićete odgovor, uvek sličan onom koji smo dobili od Branka Marjanovića, predsednika Mesne zajednice:
- Zato što je najlepše. Zbog spoja tradicije i modernog. Nijedno selo nema Vuka Karadžića.
Dakle, prirodnom bogatstvu dodato je i ono ljudsko. Vuk Stefanović Karadžić je najznačajniji srpski lingvista 19. veka, reformator srpskog jezika, autor prve srpske pismenice, azbuke i pravopisa. On je, svakako, proneo slavu Tršića, a žitelji Tršića, naravno uz veliku pomoć države, čuvaju uspomenu na njega, podsećaju mlađe generacije na njegovo delo i doprinos očuvanju srpskog jezika i kulture. To su sve razlozi zašto Tršićani misle da su slovo A među selima u Srbiji, pa i u svetu. A zna se šta znači kada je nešto A - prvo i najbolje.
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Možda vas zanima:
VUK KARADŽIĆ JE OBJASNIO KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Po ocu, majci, nadimku, ali i “od kakvog osobitog posla”
S obzirom da kod Srba u užoj Srbiji nije postojala krvna osveta, kod njih je nedostatak zajedničkog porodičnog imena imao praktičan, a neretko i egzistencijalan značaj
ZAŠTO ŽENA VUKA KARADŽIĆA NIKAD NIJE ŽELELA DA KROČI U SRBIJU: U jednom pismu, Ana je sve otkrila!
Žena Vuka Karadžića nije imala lepo mišljenje o Srbima
Marjanović kaže da Tršić ima oko 1.400 stanovnika, od kojih se većina bavi stočarstvom i zemljoradnjom, razvija se seoski turizam, a veliki broj žitelja svakodnevno putuje u Loznicu na posao.
Kada se s glavnog puta Valjevo-Loznica spustite naniže, ka centru sela, odmah nailazite na dokaz da i država vodi računa. Lepa zgrada Naučno-obrazovnog kulturnog centra „Vuk Karadžić” dominira živopisnim predelom. Osnivač centra je Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete.
- Tršić je jedino selo na svetu koje ima naučni centar ove vrste. Prioritet nam je organizovanje radionica posvećenih srpskom jeziku, ćirilici, folkloristici i kulturnom nasleđu, mada ukazujemo pažnju i drugim naučnim disciplinama. Posebno je značajan program Ministarstva prosvete prilagođen mališanima iz dijsapore. Ove godine bilo ih je 200. Ova aktivnost je izuzetno važna jer u inostranstvu ima mnogo dece koja su treća i četvrta generacija naših iseljenika i imaju malo kontakata sa srpskim jezikom - kaže Aleksandra Purić, direktorka ovog centra, koji ima 40 soba, 144 ležaja i kuhinju kapaciteta 500 obroka na dan.
Ona dodaje i da je nedavno održana radionica za studente pod nazivom „Istorija srpske kulture”, kao i da u Tršić godišnje dođe više od 100.000 ljudi, najviše đaka, koji ovde mogu mnogo da nauče i osete duh srpske kulture, na jednom od njenih izvorišta.
Spomen-kompleksom nazvanim Znamenito mesto Tršić gazduje loznički Centar za kulturu „Vuk Karadžić”, a kako bi se drugačije zvao.
Ušli smo u dvorište, izuzetno lepo uređeno. Ali svi objekti su bili zaključani, iako je naša vrlo ljubazna prethodna sagovornica pozvala istoričara u ovom muzeju na otvorenom, koji se prostire na 5,3 hektara. On je rekao da je zauzet nekim aktivnostima u školi i da će moći posle 12 sati da razgovara s nama. Međutim, posle 12 sati je isključio telefon i nije pomoglo ni naših pet poziva da otključamo brave iza kojih se čuva izuzetna kulturna vrednost. Ne bismo bili novinari da nismo saznali i razlog zašto je bilo tako. Ali neka to bude briga lozničkog Centra za kulturu.
Inače, u pomenutom kompleksu je Vukova spomen-kuća s okućnicom, na saborištu, mestu gde se održava Vukov sabor, postoje tri vajata, Muzej Vukovih, sabora, radionica starih zanata i multimedijalna radionica „Vuk i nauka”. Tu su i abadžijska radnja i prva Kuća pisaca u Srbiji. Gde bi Vukov Tršić bio bez Muzeja jezika i pisma. Tu je stalna izložbena postavka „Istorijski razvoj srpskog jezika i pisma“. Interesantna je i kaligrafska radionica, u kojoj posetioce upoznaju sa razvojem tehnike pisanja.
Uređeno je i saborište, amfiteatar sa pozornicom, gde se svake godine održava poznata i vrlo posećena kulturna manifestacija Vukov sabor.
- Tršić odlikuju tradicija i lepi predeli. Prva asocijacija na selo su Vuk Karadžić i Vukov sabor. Ovo je najposećenije selo u Srbiji. Nijedna škola ne propusti da dovede đake u Vukov muzej ili na najposećeniju kulturnu manifestaciju - kaže Goran Krsmanović, diplomirani inženjer organizacionih nauka, koji se s ocem u Tršiću bavi ugostiteljstvom.
Šta bi jedno selo bilo bez najvažnije sporedne stvari na svetu.
Uz pomoć opštine i države otpočeli smo gradnju fudbalskog stadiona, koji bi bio kuća našeg fudbalskog kluba, dabome, Vuk Karadžić, ali koji bi i upotpunio turističku ponudu Tršića jer bi u našem selu fudbalske ekipe mogle da obavljaju pripreme, jer smeštajni kapaciteti postoje - kaže Goran Cvijanović, trener u seoskom klubu, koji je krenuo od nule i takmiči se u opštinskoj ligi, a utakmice igra u obližnjem selu Voćnjaku.
Cvijanović ne brine za budućnost kluba jer, kako kaže, sve više se ulaže u selo i ima dosta dece. Mesto je mirno i lepo, ima šta da se vidi i blizu je grada. Mozaik složen u najlepšu sliku...
Seoski turizam
U Tršiću je aktuelan primetan uspon seoskog turizma.
- Imamo nekoliko etno-kompleksa, a nekoliko su u izgradnji. Gradimo stadion, koji će omogućiti i razvoj sportskog turizma. Sve više mladih ostaje u selu ili se vraća iz grada, to je dobar znak za budućnost - kaže Branko Marjanović, predsednik Mesne zajednice Tršić.
Imali i prvog ministra
Tršićanin Jevto Savić Čotrić, ili kako su ga u selu zvali Čotra, bio je član Praviteljstvujuščeg sovjeta, koji je bio neka vrsta vlade u Karađorđevoj ustaničkoj Srbiji - imao je izvršnu i zakonodavnu vlast, pa može da se smatra da su njegovi članovi bili ministri.
Vuk je o njemu ovako napisao:
„Znao je pisati i čitati bolje od sviju popova i kaluđera i mnogijeh starješinskih pisara po Srbiji, i od samoga Karađorđijeva prvog sekretara Janićija Dimitrijevića.“
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
GAMZIGRAD Ovo mesto u SRBIJI JE BILO REZIDENCIJA RIMSKOG CARA koju je nazvao po MAJČINOM imenu
Gamzigrad je arheološko nalazište antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine.
Cene u ovim banjama u Srbiji su najpristupačnije za praznike: Već se rezervišu mesta za Novu godinu
Banje u našoj zemlji bude interesovanje i kod stranih i kod domaćih turista
USKORO ĆE ZASIJATI NOVIM SJAJEM Ovu srpsku speleološku atrakciju svake godine poseti preko 100.000 ljudi (FOTO)
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude „zlatne planine”, svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
GOTOVUŠA Simbol opstanka Srba na Kosovu i vekovnog skladnog suživota sa komšijama (VIDEO)
Gotovuša je moderna šarplaninska varošica koja predstavlja simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu. Naselje se nalazi na jugu Kosova, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke, ima oko 1300 stanovnika srpske nacionalnosti.
Verovali ili ne, smeštaj u ovoj banji košta ispod 1.000 dinara: Njena lekovita voda izlečila mnoge vladare Srbije
Smeštaj u ovoj banji se može naći i po povoljnim cenama.
Komentari(0)