JEDINSTVENI KAZANĐOL I MARKOVO KALE Džinovski lonci gde se Gavrilo Princip pripremao za atentat, a Marko Kraljević pio kafu čekajući Turke
Mesto mnogih legendi i neispričanih priča, ali pre svega raj na zemlji.
Kazanđol je kanjon koji seče Vranjska reka u steni između planina Pljačkovice i Krstilovice, u njemu ima nekoliko velikoh virova (kazana), vodopada i na desetine slapova. Teren je obeležen od strane izviđača i prilagođen je za izlete.
Iako još uvek nisu prestigli popularnost Rosomačkih lonaca sa Stare planine, džinovski lonci, tj. kanjon Kazanđol takođe predstavlja jedinstvenu i neponovljivu moć prirode. Nalazi se na oko 3 km Vranja, pa je lako stići peške, obeleženom stazom. Tokom leta, u šumi i hladnoj reci, mnogi Vranjanci traže spas od žege, a poznato je da se od davnina ovde skupljala mladež.
Kanjon Kazanđol nastao je zahvaljujući moćnoj Vranjskoj reci koja je hiljadama i hiljadama godina strpljivo dubila stene planina Pljačkovice i Krstilovice, stvarajući neobične oblike, vodopade u slapove, kao i udubljenja koja podsećaju na lonce, tj. na kazane.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Kakva je veza između Turaka, Marka Kraljevića i Gavrila Principa? Svima je zajednički Kazanđol!
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Možda vas zanima:
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Besna kobila – planina burnih vetrova i tragične sudbine jedne devojke
Na jugu Srbije, nedaleko od Vranja, uzdiže se planina neobičnog imena – Besna kobila. Visoka gotovo dve hiljade metara, ova planina je poznata po oštrim vetrovima i prostranim pašnjacima, ali i po legendi koja objašnjava njeno ime.
Kazanđol se nalazi ispod ostataka utvrđenja Marka Kraljevića koji po njemu nosi naziv Markovo kale. Veruje se da je veliki srpski junak pronašao ravnu stenu u obližnjem selu i bacio je toliko daleko da je pala baš na mesto pored utvrđenja. Kako su sve priče o Marku obavijene mistikom, tako i ova legenda pripoveda da je baš na toj steni on čekao Turke zulumćare, pijući kafu.
U kamenu su vidljivi tragovi koji podsećaju na otiske stopala, kopita njegovog vernog konja i saputnika Šarca, kao i otisci fildžana za kafu. U steni se nalaze i otvori koji liče na male pećine. Veruje se da je u njima legendarni junak pekao hleb, pa su zbog toga dobile ime Markove furnje po turskoj reči furuna.
Osim što se veruje da je ovim predelima harao Marko Kraljević, poznato je i da se Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, tokom proleća 1912. godine ovde obučavao za izvođenje Sarajevskog atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu.
Wikipedia
Krajem proleća 1912. godine, Gavrilo Princip obreo se u Vranju. Okupilo se tu još nekoliko pripadnika Mlade Bosne i u Kazanđolu su imali borbenu obuku. Tu je Gavrilo ovladao rukovanjem kamom, pištoljem i ručnom bombom. Nakon obuke sa instruktorima Mihajlom Stevanovićem Cuparom i Acom Blagojevićem, Gavrilo se sa ostalim pripadnicima Mlade Bosne zaputio za Beograd.
Princip je jedno vreme u Vranju stanovao i u kući u sokaku na periferiji grada koji se danas zove Ulica Gavrila Principa.
Vranje
Poseta Kazanđola neodvojiva je od samog grada Vranja. Na krajnjem jugu Srbije, ušukano u svoje bogato kulturno i istorijsko nasleđe, Vranje je po mnogo čemu specifično i to se vidi, ali i čuje na svakom koraku. Osim jedinstvenog dijalekta koji je i više nego živ, folklora i tradicionalnih pesama koje su ispunjene sevdahom i dertom, na svakom koraku je i poneki svedok burne istorije grada.
U Vranju su se Turci najduže zadržali, što je ostavilo traga na arhitekturu, običaje, način života. Narodni muzej čuva deo te velike kulturne baštine- stare gradske nošnje, autentični nameštaj i ostalo pokućstvo iz tog vremena, kao i mnoga druga svedočanstva i predanja. Smešten je u Pašinom konaku, koji je podigao Raif-beg Džinoli 1765. godine. Ova jedinstvena građevina pravi je primer balkansko-orijentalnog stila gradnje.
KUD Sevdah
Još jedno mesto koje bi svako trebalo da poseti u Vranju jeste Muzej-kuća Bore Stankovića, u Baba Zlatinoj ulici. Između kuća prekrivenih vremešnom ćeramidom i dvorišta skrivenih visokim ogradama, ušuškao se dom znamenitog srpskog pisca u kome mu je baka Zlata pripovedala o Vranju i njegovim žiteljima. U svojim delima Bora je tako verno i živopisno dočarao lepotu grada, njegove sokake, ljude, običaje, tradiciju, iako je u njemu proveo samo rano detinjstvo.
Osim Pašinog konaka, još jedan svedok burnih prošlih vremena jeste turski hamam s kraja 17. veka. Građen je od tesanog kamena i cigle, sa pet kupola. Sastoji se od halvata (kupatila), hazne (rezervoara za vodu) i svlačionice.
Printscreen
U gradu postoji Most ljubavi, tj. Beli most za koji je vezana legenda o nesrećnoj ljubavi Ajše, ćerke bogatog Selim-bega i siromašnog pastira Stojana. Ajša i Stojan stradali su od metka njenog oca, koji se protivio njihovoj ljubavi. Legenda pripoveda da je Ajšina poslednja želja bila da se od novca namenjenog njenom mirazu i svadbi, sagradi most na mestu gde su se njih dvoje tajno sastajali. Tako je most postao simbol večne ljubavi i spojio dve obale Vranjske reke.
U blizini mosta nalazi se Krstata džamija. Prvobitno je još u ranom srednjem veku izgrađena crkva, koju su Turci tokom svoje vladavine porušili i na tom mestu podigli džamiju. Međutim, gradnja minareta nije išla kako je planirano. Prema legendi, sve što bi radnici tokom dana sagradili, noću bi se urušilo. Zato su Turci odlučili da u zid minareta utisnu krst i tada je urušavanje prestalo.
WIKIMEDIA COMMONS
Vranjska banja
Na oko 11 km od centra grada nalazi se poznato lečilište. Jedinstveno je po najtoplijoj lekovitoj vodi ne samo u Srbiji već i u Evropi. Voda temperature od 94 do čak 110 stepeni izvire iz desetak izvora, a bogata je mineralima koji pogoduju lečenju reumatizma, bolesti organa za varenje, anemije, ginekoloških oboljenja, neuralgije...
Osim vode, u terapijama se koristi i blagotvorno sumporno blato. Banja nosi epitet kraljevske jer je ovde dolazila Draga Mašin, a lečio se i kralj Petar I Karađorđević, piše Gde za vikend.
Kako doći od Beograda do Kazanđola, pogledajte na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Komentari(0)