SVOJEVRSNA VAZDUŠNA BANJA Boračke stene neodoljivo podsećaju na vulkansku Ostrovicu (FOTO/VIDEO)
Redak reljefni fenomen i uzvišenje odnosno deo ugašenog vulkana ponosno nosi ožiljke prošlosti
Borački krš je redak reljefni fenomen i uzvišenje odnosno deo ugašenog vulkana, u okviru Rudničkog masiva, koji je nastao pre oko 20 miliona godina, a čini ga niz stena velike čvrstine i postojanosti.
Zbog svoje karakteristične boje i svetlucavih delova, Borački kamen koristi se kao ukrasni kamen u građevinarstvu.
Foto: Youtube/Printscreen/RTV Kragujevac
Njegov najviši vrh se nalazi na 515 m nmv. Borački krš odlukom Vlade Republike Srbije 2019. godine je proglašen spomenikom prirode. Njime će upravljati Srbijašume. Ovde se nalazila tvrđava Borač na Kršu.
Možda vas zanima:
GRAD KOJI ĆE VAS OČARATI SVOJOM LEPOTOM Mesto gde se za vreme Rimljana kopala i topila bakarna ruda
Grad Priboj nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u plodnoj dolini reke Lim, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
SRPSKA BASTILJA Omražena kula koju je srušio srpski knez
Omražena u narodu i budila je negativne emocije i sećanja, bila je poznata i kao Srpska Bastilja.
Možda vas zanima:
GRAD KOJI ĆE VAS OČARATI SVOJOM LEPOTOM Mesto gde se za vreme Rimljana kopala i topila bakarna ruda
Grad Priboj nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u plodnoj dolini reke Lim, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
SRPSKA BASTILJA Omražena kula koju je srušio srpski knez
Omražena u narodu i budila je negativne emocije i sećanja, bila je poznata i kao Srpska Bastilja.
Možda vas zanima:
GRAD KOJI ĆE VAS OČARATI SVOJOM LEPOTOM Mesto gde se za vreme Rimljana kopala i topila bakarna ruda
Grad Priboj nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u plodnoj dolini reke Lim, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
SRPSKA BASTILJA Omražena kula koju je srušio srpski knez
Omražena u narodu i budila je negativne emocije i sećanja, bila je poznata i kao Srpska Bastilja.
Srednjovekovni grad Borač bilo je jedno od uporišta Stefana Lazarevića, a legenda kaže da je tada tu nekada bilo toliko kuća da je mačka mogla skakati sa krova na krov. Danas su tu ostale samo zidine koje sećaju na slavnu prošlost i meštani koji žive i uživaju na ovom mestu koje ne bi menjali ni za kakva svetla grada.
Markirana pešačka staza počinje od crkve Sv. Arhangela Gavrila, iz 1359. godine.
"U centru sela Borač i dan danas je očuvana ona najstarija crkva, iz 1359. godine koja je prepoznatljiva po svom autentičnom ikonopisu, jer su kroz sredinu oslikani Sveti ratnici, koji predstavljaju simbol ovdašnjih meštana“, kaže Mladen Novaković, veroučitelj i dobar poznavalac istorije sela Borač.
Uspon nije naporan, do prvih stena se može doći za oko sat vremena. Staza vodi pored groblja iz 17- og veka.
Shutterstock
Odvažni i iskusni planinari mogu se popeti i do krsta koji se nalazi na vrhu. Uspon do krsta ne bih preporučili početnicima i neiskusnim planinarima. Prolazi se kroz jedan manji kuloar, a pri silasku sa krsta najbolje prolaze oni koji imaju dugačke noge! Naime, potrebno je skočiti sa nekih metar visine iz nezgodnog položaja, stoga ne preporučujemo neiskusnima izlazak do krsta.
Za ostale sasvim je prijatno ići označenom stazom kroz šumu i doći do najvišeg vrha sa pogledom na plodna polja Šumadije i na Gružansko jezero.
vikipedija/Gružansko jezero
Foto: Wikimedia/Milinkovic.miroslav
Tura je zanimljiva i nije naporna. Boračke stene neodoljivo podsećaju na vulkansku Ostrovicu.
Lepote ovog kraja i šumadijskog sela Borač u kom vreme da je stalo prepoznale su i filmadžije, pa su ovde snimani i kultni kadrovi iz serije „Moj rođak sa sela“, a čuveni kuću Vranića iz čijeg dvorišta puca pogled na pola Srbije posetilo je na hiljade gostiju iz zemlje i regiona.
Do Boračkog krša dolazi se autoputem Beograd-Niš. Nakon isključenja za Arandjelovac i dolaska do Topole, ide se putem za Kragujevac i Knić. Selo Borač pripada opštini Knić, a od Kragujevca je udaljeno oko 20 km. Od Beograda do Borača ima oko 140 km ili oko 2,5 sata vožnje.
Pogledajte i na sledećoj mapi kako izgleda put od Beograda do Boračkog krša:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ruku nisam mogla da pomeram, ovde sam se oporavila: Lekovite vode u Ovčar Banji, smeštena na sat i po od Beograda u prelepom delu Srbije
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
RESAVSKA PEĆINA Lepotica okićena nakitom starim 45 MILIONA GODINA! Idealna za posetu u toku predstojećih praznika
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
SRPSKI KOVIN Mesto značajno za Srbe, iznenadićete se gde se nalazi, nije u Srbiji!
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Jedna od najlekovitijih planina u Srbiji, a malo ko za to zna: Na Javor dolaze astmatičari, anemični i oni sa slabim imunitetom - iz prirodne oaze odlaze preporođeni
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Sokobanjski vazduh leči: Ako želite da odmorite i dušu i telo, ovde dođite! (FOTO)
Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen, rekao je Ivo Andrić o ovom srpskom gradu
Komentari(0)