EVROPSKA KONTINENTALNA LEPOTICA Da je Hobit sniman u Srbiji, to bi sigurno bilo na ovom mestu! (FOTO/VIDEO)
Prostor od oko 35.000 ha jedinstven je prirodni fenomen u Evropi, nastao tokom ledenog doba od peska kojim je vetar zasuo prethodni lesni nanos i zatalasani reljef preoblikovao u izrazito dinski.

Specijalni rezervat prirode "Deliblatska peščara" se nalazi na krajnjem jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu između Dunava i jugozapadnih padina Karpata.
Prostor od oko 35.000 ha jedinstven je prirodni fenomen u Evropi, nastao tokom ledenog doba od peska kojim je vetar zasuo prethodni lesni nanos i zatalasani reljef preoblikovao u izrazito dinski (nadmorske visine između 70 i 197 m), formirajući najveću oazu peščarsko-stepske vegetacije uz odsustvo površinskih vodotokova.
Shutterstock
Na ovom prostoru su se održali iskonski peščarski i šumsko-stepski ekosistemi, dok su se u rečnom koritu, na obalama i adama Dunava, razvile vodene, močvarne i šumske zajednice.
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana

Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:

Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.

Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Ostaci tipične stepe Panonske nizije su nekadašnji pašnjaci, koji prekrivaju oko 20% rezervata i danas se na njima mogu videti stada podolskog govečeta (sivo-stepsko goveče), koje vodi poreklo direktno od evropskog divljeg govečeta-tura, a u prošlosti je bilo najtipičniji predstavnik radnog tipa goveda u Evropi.
Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršteno u najznačajnija staništa ptica u Evropi – IBA područje.
Shutterstock
Da li ste znali?
Peščana zemljišta i specifični ekološki uslovi stvorili su šumo-stepska staništa izuzetno retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Bogata flora sa preko 900 vrsta, obiluje i raritetima poput banatskog božura – endema Panonske nizije, zatim stepskog božura, pančićevog pelena, šerpeta i oko 20 vrsta orhideja.
Brojne su i životinjske vrste, a među njima su naše najlepše ptice: pčelarica, pupavac, vodomar, orao krstaš, banatski soko, dok su obala i ade na Dunavu jedina stabilna gnezdilišta u Srbiji za retke vrste poput laste bregunice, male bele čaplje i malog kormorana.
Shutterstock/Tekunica
Rezervat je stanište jelena, srna i divljih svinja, kao i malih stepskih sisara: slepog kučeta i stepskog skočimiša, koji u našoj zemlji nastanjuje samo područje Deliblatske peščare.
Klima je umereno-kontinentalna sa specifičnom mikroklimom. Utvrđeno je da vazduh u peščari ima izuzetna svojstva, i zato se boravak u ovom specifičnom predelu preporučuje deci, rekonvalescentima, sportistima i svima koji žele kvalitetan i potpun odmor.
Kako provesti vreme?
Započnite Vaš aktivan odmor na nekoj od PEŠAČKIH STAZA, uputite se kroz šumu, preko pašnjaka do vidikovaca i osmatračnica, upoznajte raznovrsnost flore i faune peščare. Pešačke staze su kružne, jasno obeležene odgovarajućim putokazima, različite su dužine i opremljene su informativnim tablama, klupama i stolovima. Teren je dinski i blago zatalasan sa manjim ili većim usponima i nagibima i zahteva različite nivoe kondicione pripremljenosti.
Shutterstock
Staza Čardak – Vrela – (broj 1) je kružna pešačka staza, srednje zahtevna za pešačenje i njena dužina iznosi 12 km. Staza je pogodna i za bicikliste, a postoji i mogućnost uključenja na međunarodnu biciklističku stazu Eurovelo.
Staza Borovi breg – (broj 2) je pešačka staza u obliku osmice, dužine 15 km. Staza je srednje zahtevna za pešačenje, a takođe je pogodna i za biciklističku (off road) vožnju kao i za kondiciono trčanje.
Staza Koprivić – (broj 3) je kružna pešačka staza dužine 7 km, koja zahteva srednju fizičku spremnost za pešačenje.
Staza radosti – (broj 4) je kružna pešačka staza dužine 5 km, koja zahteva srednju fizičku spremnost za pešačenje.
Staza zdravlja – (broj 5) je kružna staza dužine 3,5 km koja je prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje.
Shutterstock
Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.
Eko staza – (broj 6) je kružna staza dužine 3,5 km koja je takođe prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje. Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.
Bracina staza – (broj 7) je linijska staza dužine 5 km u jednom pravcu, prikladna za decu predškolskog i školskog uzrasta i laka je za pešačenje. Staza je pogodna za pešačenje i u zimskom periodu.

Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.

Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.

ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.

Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.

U Srbiji postoji 7 vazdušnih banja: Visok nivo jona i ozona, posebno su dobre za ove bolesti! (FOTO)
Na osnovu procene Balneoklimatološkog instituta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji ukupno sedam vazdušnih banja
Komentari(0)