SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Vojvodina je zahvaljujući vetru od davnina bila u zagrljaju vetrenjača. Nažalost, danas ih je preostalo jedanaest. Zapuštene su i u veoma lošem stanju.
Vetrenjače se na području današnje Vojvodine grade intenzivno krajem 18. i početkom 19. veka, u trenutku kada su suvače (mlinovi na konjski pogon) uveliko radile, a neke od njih i prestajale s radom. Prvu vetrenjaču u Vojvodini sagradio je Agošton Kiš 1794. godine u Elemiru, nakon povratka iz Holandije.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Nekada su na području Vojvodine postojale 282 vetrenjače. Krejićeva dodaje da su najčešći vlasnici ovih panonskih divova bili imućniji ljudi u kraju, koji su spremno provodili i po nekoliko meseci na terenu, tražeći kvalitetan materijal za njihovu gradnju, a visokokvalitetno drvo dopremano je iz Erdelja.
Vetrenjača u Melencima, poznatija kao Bošnjakova vetrenjača, pretrpela je katastrofalnu obnovu, zbog koje je počela da se obrušava. Većina vetrenjača je u lošem stanju. One su deo naše prošlosti, deo duše naših predaka, koji su im se radovali svaki put kada bi džakove sa žitom nosili na meljavu.
Izgrađena davne 1899.godine na periferiji sela, vetrenjača u Melencima predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od velikog značaja. Od ukupno osam, koliko ih je bilo u selu, ostala je samo jedna da prkosi vremenu, oronula, ali i dalje tu.
Stari Banat je od zaborava štitila vetrenjača. Ona je bila dom u kome je živela porodica i kojom se prostirao miris brašna i čuo zvuk vetra. Takođe, vetrenjača je imala i sobu za goste. Vlasnik vetrenjače bio je Ljubomir Bošnjak i ona je došla u njihovo vlasništvo 1955.godine.
20. oktobra 1969.godine, Tito je boravio u Zrenjaninu i u Melencima. Kada je video vetrenjaču bio je oduševljen istom i pitao je: šta se desilo sa njom? Naredio je odmah da se dovede u red. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kao kulturno-istorijski spomenik, stavljena je pod zaštitu države i tada je zapala za oko jednom Holanđaninu, koji je bio gost u selu. On je odmah hteo da je kupi i odnese u Holandiju. Međutim, kao što se i očekivalo, njegova ideja je odbijena, kao i ideje mnogih drugih ugostitelja koji su nudili silne pare da vetrenjaču pretvore u restoran.
Bošnjakova vetrenjača u Melencima na mapi:
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Komentari(0)