SIMBOL VOJVOĐANSKE RAVNICE Tito je bio oduševljen kada je ugledao, naredio je da se hitno dovede u red ovaj velelepni objekat!
Stari Banat od zaborava štitila je njeno veličanstvo vetrenjača, svetionik ravnice, paorskih muka i kulturološki fenomen vremena.
Vojvodina je zahvaljujući vetru od davnina bila u zagrljaju vetrenjača. Nažalost, danas ih je preostalo jedanaest. Zapuštene su i u veoma lošem stanju.
Vetrenjače se na području današnje Vojvodine grade intenzivno krajem 18. i početkom 19. veka, u trenutku kada su suvače (mlinovi na konjski pogon) uveliko radile, a neke od njih i prestajale s radom. Prvu vetrenjaču u Vojvodini sagradio je Agošton Kiš 1794. godine u Elemiru, nakon povratka iz Holandije.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI VOJVOĐANSKI SLATKIŠ Omiljena poslastica nekada najmoćnije žene dinastije Habzburg
Osim čuvenih strudli, šnenokli i knedli sa šljivama, izdvaja se i nastariji, skoro zaboravljeni slatkiš - kitnikez, koji se naziva i „sir od dunja“.
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
Nekada su na području Vojvodine postojale 282 vetrenjače. Krejićeva dodaje da su najčešći vlasnici ovih panonskih divova bili imućniji ljudi u kraju, koji su spremno provodili i po nekoliko meseci na terenu, tražeći kvalitetan materijal za njihovu gradnju, a visokokvalitetno drvo dopremano je iz Erdelja.
Vetrenjača u Melencima, poznatija kao Bošnjakova vetrenjača, pretrpela je katastrofalnu obnovu, zbog koje je počela da se obrušava. Većina vetrenjača je u lošem stanju. One su deo naše prošlosti, deo duše naših predaka, koji su im se radovali svaki put kada bi džakove sa žitom nosili na meljavu.
Izgrađena davne 1899.godine na periferiji sela, vetrenjača u Melencima predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od velikog značaja. Od ukupno osam, koliko ih je bilo u selu, ostala je samo jedna da prkosi vremenu, oronula, ali i dalje tu.
Stari Banat je od zaborava štitila vetrenjača. Ona je bila dom u kome je živela porodica i kojom se prostirao miris brašna i čuo zvuk vetra. Takođe, vetrenjača je imala i sobu za goste. Vlasnik vetrenjače bio je Ljubomir Bošnjak i ona je došla u njihovo vlasništvo 1955.godine.
20. oktobra 1969.godine, Tito je boravio u Zrenjaninu i u Melencima. Kada je video vetrenjaču bio je oduševljen istom i pitao je: šta se desilo sa njom? Naredio je odmah da se dovede u red. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kao kulturno-istorijski spomenik, stavljena je pod zaštitu države i tada je zapala za oko jednom Holanđaninu, koji je bio gost u selu. On je odmah hteo da je kupi i odnese u Holandiju. Međutim, kao što se i očekivalo, njegova ideja je odbijena, kao i ideje mnogih drugih ugostitelja koji su nudili silne pare da vetrenjaču pretvore u restoran.
Bošnjakova vetrenjača u Melencima na mapi:
Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Soko Grad – čuvar Moravice kroz vekove
Na strmim stenama iznad bistre reke Moravice, dva kilometra istočno od Sokobanje, uzdižu se ostatci srednjovekovne tvrđave Soko Grad. Iako su zidovi davno porušeni, a kule razorene, ovo mesto i dalje nosi snagu i ponos vekova kada su ovde stražarili ratnici i odjekivali topoti konja.
Spa oaza na istoku Srbije: Cene smeštaja u Zvonačkoj banji od 20 evra, a dobijate samo najbolje od "ruže vetrova"
Srbija ima najrazvijeniji banjski turizam u regionu, a spa oaze se mogu naći širom zemlje - od severa do juga, zapada do istoka - gde smo pronašli Zvonačku banju. Nalazi se u opštini Babušnica, a nedaleko odatle je i granica sa Bugarskom. Iako šira populacija možda nije čula za ovo lečilište, njegova istorija datira još od rimskog perioda, a razvoj je je usko vezan za rudnike ovog kraja. Procvat joj počinje nakon Drugog svetskog rata, kada se otvaraju hoteli i prva moderna prenoćišta, dok se danas solidan smeštaj može naći po prosečnoj ceni od oko 30 evra.
Od hajdučkog skrovišta do turističkog dragulja – Hadži Prodanova pećina
Na samo četiri kilometra od Ivanjice, u selu Raščići, krije se pećina koja spaja očaravajuću lepotu podzemlja i dramatične priče iz srpske prošlosti. Hadži Prodanova pećina vekovima je bila utočište, skrovište i nemi svedok istorijskih događaja, a danas je jedno od najzanimljivijih turističkih odredišta zapadne Srbije.
Komentari(0)