Kažu da su to znali ljudi i pre 15.000 godina, kada su to mesto odabrali za život i iza sebe ostavili stenu poznatu kao Belovodska pismenica, na koju je uklesano nepoznato pismo, još nepročitano, a možda to i nije pismo, već su samo neki znaci.
To saznajemo odmah po ulasku u ovo selo na obodu Šumadije, ušuškano između Zapadne Morave i Gledićkih planina. U seoskoj kafani odmah znaju zašto je ekipa Alo! došla: Dragan Panić Šubara kaže da kafana nikad nije prazna, ali da pamti i bolja vremena. Pored njega sedi Perica Ilić, penzioner, koji mnogo zna o selu, ocenivši da Bela Voda nije šala, da je poznata po mineralnim vodama, ali i po jedinstvenoj kvantaškoj pijaci, što ukazuje na to da ovde zemlja dobro rađa.
- Ima i nečega što nije dobro za selo, a to je da se mladi i uspešni poljoprivrednici sve više odlučuju da potraže posao u gradu - kaže Ilić.
Tu zatičemo i Slavoljuba Milićevića, pionira seoskog turizma u ovom selu. U njegovom raju letuju gosti iz cele Srbije, ali i iz Nemačke, Švajcarske...
- Sada nam je malo teže da ugodimo gostima jer radimo samo supruga i ja, ali mislim da su svi zadovoljni - kaže Slavoljub, i dodaje da u selu ima još nekoliko meštana koji se uspešno bave seoskim turizmom.
Klesarska tradicija
Iako je poznata po prirodnim lepotama, lekovitoj vodi, kulturnim manifestacijama, vrednim voćarima, vinogradima i ratarima, Belu Vodu su najviše proslavili kamen belovodski peščar i majstori koji su ga pretvarali, a i sada to rade, u izuzetna umetnička dela, cvet u kamenu - belovodsku rozetu, koja je simbol srpske srednjovekovne kulture i umetnosti, kao i neizostavan element crkava moravske škole.
- Bela Voda živi u znaku dobrog kamena, koji ima kvarcnu vezu i lako je obradiv, ali samo dijamantom, ne čeličnim alatom - kaže Velibor Lazarević, književnik, novinar i publicista, za koga su nam u Mesnoj zajednici rekli da je najzaslužniji za kulturni život i uopšte za promociju ovog sela.
Dodaje da je belovodski peščar izgradio srednjovekovnu moravsku školu, sa 420 majdana isklesao hiljade nadgrobnih spomenika između Topole i Kolašina, Vrnjačke Banje, Svilajnca i Niša. Belovodske rozete su ugrađene u pravoslavne crkve širom bivše Jugoslavije, Kanade, Australije, Argentine i Evrope. Kod nas su najpoznatije u Kaleniću i Lazarici u Kruševcu.
Vrsni majstori su Milutin Milenković (65) i njegov sin Dušan (40).
- Sada radimo rozetu za manastir u Jasenovcu, u Hrvatskoj. Moj otac Živan učestvovao je u izgradnji pravoslavne crkve u engleskom Birmingemu. Mi smo nastavili klesarsku tradiciju - kaže Milutin.
Dušan ističe da se Belovođani sve više odlučuju da spomenike najbližima podižu ponovo od peščara, a ne od mermera, kakva je moda jedno vreme zavladala.
- U Beloj Vodi je sada manje klesara. Rade Dragan i Ivan Živanbović i Ivan Stefanović. Ne mogu da kažem da li će moji sinovi Lazar i Luka nastaviti tradiciju nas Milenkovića. Videćemo - kaže Dušan.
Čuveno lečilište
Bogatstvo ovog sela ne čini samo peščar, već i lekovite vode. Zahvaljujući tome ovo selo je bilo banja od 1848. do 1858. godine, dok je trajala vladavina kneza Aleksandra Karađorđevića. Pod Obrenovićima je banja zamrla.
- Kasnije je lečilište nekoliko puta obnavljano i zamiralo, iako je voda vrlo lekovita. To je hladna gvožđevita, uglavnom kisela voda, koja je zagrevana u bakračima. Sada nastojimo da sve to obnovimo u vidu seoskog lečilišnog turizma - kaže Velibor Lazarević.
Bela Voda ima tri česme. Po jednoj od njih je i dobila ime. Predanje kaže da su je prvi izgradili Rimljani i da se mlaz zbog jačine izvora penio i beleo. Kasnije je obnovljena i nalazi se u centru sela, pored velikog amfiteatra, tako da je središte okupljanja, svedok mnogih događaja i kulturnih manifestacija. Tu česmu meštani zovu Velika česma i kažu da je odlična za anemiju, plućne bolesti i stomačne probleme. Iznad sela se nalazi i Kiseljaja, koja ima isti kvalitet vode, dok je Nova slatina izvor mineralne, kisele vode, pronađena je kasnije, 1945. godine.
- Nova slatina je jedna od najboljih mineralnih voda u Srbiji. To je kalcijum-magnezijum-hidrokarbonantna ugljenokisela hladna voda, odlična za regulaciju povišenog krvnog pritiska, ali i za opšte snaženje organizma. Kapacitet je četiri litre u sekundi i može da se izračuna koliko su za sve ovo vreme iz tog izvora u Moravu otekle suve pare - jada se Lazarević, uz nadu da će to u neko dogledno vreme biti ispravljeno.
Osam manifestacija
On kaže i da je Bela Voda posle Kruševca najveći kulturni centar u ovom kraju, sa čak osam kulturnih manifestacija, kao što su „Belovodska rozeta” koju dodeljuju za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti, zatim „Moravski carostavnik”, scensko-muzički program na Moravi, „Jesenovanje Pomoravlja, Levča i Temnića”, posvećena poeziji, vinu i vinogradarima, Planinarska akcija „Konstantinovim stazama”, Vajarska kolonija „Belovodski peščar” osnovana 1964. godine...
U Domu kulture, koji se, gle čuda, oslanja na dorske stubove od belovodskog peščara, nalazi se Muzej klesarstva sa velikim brojem skulptura i predmeta važnih za ovaj zanat. Tu je i podsećanje da su velike državne građevine u Beogradu, Kragujevcu, Banjaluci, Skoplju i Nišu izgrađene od belovodskog peščara, zatim više manastira od kojih je najpoznatija Ljubostinja.
Zato je Bela Voda jedinstveno i najlepše selo, jednoglasni su Belovođani.
Žuti lokvanj otvorio rezervat
Na oko 246 hektara, u ataru nekoliko sela, a najviše u Beloj Vodi, nalazi se specijalni rezervat prirode Osredak, koji je 60 odsto u režimu drugog, a ostatak u trećem stepena zaštite. Od 21 biljne vrste 15 je autohtonih, a biser rezervata je žuti lokvanj, koji je u Srbiji zaštićen kao prirodna retkost, a kojim su u ovoj močvari pojedini rukavci gotovo potpuno prekriveni. Utvrđeno je prisustvo 83 vrste ptica, a veruje se da ih ima mnogo više. To je i stanište više vrsta vodozemaca i gmizavaca, ali i sisara kao što su vidra, zec, divlja mačka...
Zbog zaštite ovog prirodnog bogatstva ovdašnjim poljoprivrednicima je preporučeno da se bave organskom proizvodnjom.
Kalemar i čuvar skele
Bela Voda je poznata i po voćarstvu i vinogradarstvu. Bojan Šljivić je jedan od mlađih kalemara voćnih sadnica, ali i kao u većini naših sela, bavi se i baštovanstvom, ratarstvom, u čemu mu pomažu supruga Andrijana, otac Dragan, majka Snežana i pomalo ćerka Aleksandra i sin Dragan.
On je i čuvar čuvene belovodske skele i spasilac. Trudi se da bude ispravna, ali u vreme naše posete skela nije radila zbog visokog vodostaja.
Neuništiv kamen
Železnička stanica u Skoplju je jedina zgrada koja je preživela zemljotres u Skoplju. Skoplje novo, samo stanica stara, naravno od belovodskog peščara.
U šabačkoj „Zorki” od tog kamena izgrađen je i bazen za kiselinu. Belovodskom peščaru ništa ne može da naškodi.
Rozeta je deo sveta
Velibor Lazarević je posebno ponosan na kulturnu manifestaciju „Belovodska rozeta”. Kad čujete ko su sve dobitnici priznanja nije potrebno da vam govorimo o nivou te manifestacije. Najpre Desanka Maksimović, pa i ne baš po redu: Matija Bećković, Ljubomir Simović, Stevan Raičković, Siniša Pavić, Emir Kusturica, Amfilohije Radović... Austrijanac Peter Handke je priznanje odneo i u svet.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj
BONUS VIDEO:
Komentari (0)