ČUVAJMO REKE SRBIJE! Lepenica je jedna od najdužih u Šumadiji, a izvire na Gledićkim planinama (FOTO/VIDEO)
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Lepenica je najveća i najznačajnija reka grada Kragujevca i istoimene istorijske oblasti. Izvire na Gledićkim planinama kod brda Stolice u Goločelu, a uliva se u Veliku Moravu kao leva pritoka kod Lapova. Od izvora Studenca teče od jugozapada u pravcu severoistoka kroz Kragujevačku kotlinu do brda Šupljaja u Badnjevcu, zatim teče prema istoku kroz Badnjevačku kotlinu, a od Jerininog brda u Gradcu kroz velikomoravsku dolinu.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Možda vas zanima:
JEDNO OD NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆENIJIH SELA U SRBIJI U srednjem veku ovo neverovatno mesto imalo je više žitelja nego London!
Geografija, istorija i priroda su se ovde spojili na zanimljiv način zbog čega će vas poseta ovom mestu putnički i duhovno oplemeniti.
PLANINA U SRCU SRBIJE Masiv na kome se nalaze čak četiri Jerinina grada
Na ovom pitomom, talasastom vencu nalazi se veliki broj autentičnih starih srpskih sela, do kojih nije došao moderan način života, a ljudi žive veoma skromno.
Na području Grada Kragujevca Lepenica prima svoje najveće pritoke u Kragujevačkoj kotlini: Dračku reku, Divostinski potok, Erdoglijski potok, Sušički potok, Petrovačku reku i Cvetojevački potok s leve strane, a Grošničku reku, Ždraljicu, Bresnički potok i Kormanski potok s desne strane.
Sliv Lepenice
Sliv reke Lepenice prostire se na 638,9 km². Sliv je do 1987. godine bio 926 km², ali je te godine zbog poplave došlo do promene toka kada je i dužina reke smanjena. Tada je Lepenica izgubila svoju najveću pritoku Raču i smanjila površinu sliva za 287,1 km². Sliv Lepenice ima povoljan geografski položaj i nalazi se na teritoriji grada Kragujevca, i opština Batočine i Lapova.
Najsevernija tačka sliva je u Lipariću koji je zaseok sela Crni Kao, a najjužnija tačka predstavlja Dulenski Crni vrh koji se nalazi na 897 m na Gledićkim planinama. Istovremeno to je najviša tačka u slivu, dok je sa 99 m najniža tačka ušće Lepenicu u Veliku Moravu kod Lapova.
Poplave
Izlivanja vodotokova javljaju se za vreme provala oblaka. Izlivanje za vreme topljenja snega su retki, jer se prvo sneg topi u nižim, a zatim u višim delovima sliva. U tom periodu izlivanje može se pojaviti u neregulisanom delu Lepenice između Resnika i Badnjevca, kao i u slivu reke Uglješnice.
vikipedija/Povećan vodostaj Lepenice kod Batočine
Veliki broj padavina oduvek je zadavao probleme stanovnicima mesta kroz koje protiče reka Lepenica. Prva veća poplava pogodila je Batočinu 1820. godine. Lepenica je u Kragujevcu 1825. odnela čak i most između kneževa konaka i saborne crkve. Sam Knez Miloš ovako opisuje te poplave:
„ Reke su naše ne samo marvu u polju nahodeću se, žita po širokim ravnicama, okolo reka, i ljude u blizosti našavše se, poodnosila, no i kuće koje su podaleko od reka odstojale sa svim ljudstvom poodnosile, brda u propast srušile, a čitave voćnjake iz zemlje počupale i odnele. ”
vikipedija/Povećan vodostaj u Lapovu
Te su se poplave ponavljale vrlo često, naročito u periodu 1828–1830, kada se razlivena voda ledila. Zato su se Kragujevčani 1855. godine dogovarali o regulaciji Lepenice. Naročito je Lepenica veliku štetu napravila 1864. godine. Jedna od strašnih poplava je bila i 1897. godine, kada je Lepenica napustila svoje korito preko Lapova i Markovca i probila sebi novi tok pravo u Veliku Moravu, kako i danas teče. Batočina je tražila posle ove polave da se tok Lepenice reguliše, ali to nije urađeno. Zbog toga je usledila nova poplava 1910. godine, kada je Lepenica odnela nekoliko života.
vikipedija/Reka Lepenica u Gradcu i Jerinino brdo u pozadini
U periodu iѕmeđu dva svetska rata prva polava je bila 1926. godine kada se zbog nadošle Ždraljice i Bresničkog potoka izlila Lepenica. Tada je uništen put Kragujevac – Batočina kao i pruga Lapovo – Kraljevo. Čišćenje blata kulukom je iznosilo 17 dana, dok je za popravku pruge bilo potrebno još više vremena. u maju 1929. godine Lepenica je polavila sva mesta između Kragujevca i Batočine i ponovo je oštećena pruga pa voz nije mogao da saobraća. Zbog obilnih kiša 18. maja 1932. godine izlila se reka u Kragujevcu i poplavila deo grada kao i put Kragujevac – Batočina čime je treći put za 6 godina saobraćaj bio onemogućen.
vikipedija/Kaskada Lepenice
Naglo otapanje snega prouzrokovalo je da se Lepenica izlije kod Rogota i polavi celu aluvijalnu ravan nizvodno od Kragujevca do ušća u Moravu, a najuugroženiji su bili Batočina i Lapovo. Godine 1970. na neregulisanom delu terena između Kragujevačke i Badnjevačke kotline lepenica se izlila čak 15 puta.
Poslednja velika poplava je bila u julu 1999. godine. Tada je potopljeno 30 mesnih zajednica i 48 sela. Dve osobe u Badnjevcu su izgubile život.
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Izvor: vikipedija
Komentari(0)