Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
Dok se ne nađe konačno rešenje biće zatvoren za saobraćaj
Reke su jedno od najvećih blaga Srbije, a na njima se u poslednje vreme sve više razvija i turizam.
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Margumski zapis je je zapis na jednoj opeci datiranoj na antičko vreme, IV – VI vek. Opeka je nađena 1948. godine, kada je narodni muzej u Beogradu organizovao velika arheološka istraživanja lokaliteta Margum kod sela Dubravica, jer je bio ugrožen erozijom reke Morave.
Retkost u Evropi! Viseći most na Velikoj Moravi, između sela Vojska u opštini Svilajnac i sela Bagrdan u Jagodini.
Morava ili Velika Morava je reka u Srbiji. Nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod grada Stalaća. Uliva se u Dunav na prostoru između Smedereva i Kostolca. Morava je, zajedno sa Zapadnom Moravom, najveća srpska reka. Dužina Velike Morave je 185 km, sa Zapadnom Moravom (duža pritoka) je 487 km.