IMPOZANTNOST PRESTONIČKE PLAŽE Ovo mesto je danas najveći sportsko – rekreativno – kulturno – zabavni centar u Beogradu! (FOTO) (VIDEO)
Nekadašnje ostrvo, današnje poluostrvo Ada Ciganlija, nastalo je na četvrtom kilometru reke Save od njenog ušća u Dunav.
Neki hroničari naziv ovog ostrva pronalaze u složenici keltskih reči singa (ostrvo) i lia (podvodno zemljište), pa se tako došlo do reči „singalija“ od koje će u kasnijoj transkripciji nastati reč „ciganlija“.
Ada je kao retko prirodno bogatstvo bila zapažena još od vremena Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, koji je 1821. ostrvo proglasio „beglukom“ odnosno državnim dobrom, što je ostalo i danas. Najveći srpski komediograf, Branislav Nušić, nazvao je Adu „Vodeni cvet“ zbog njene lepote i tu osnovao istoimene satirične novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magično privlačila umetnike i pustolove, koji su očarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci.
Možda vas zanima:
ZAVIRITE U PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Neverovatni snimci iz dubina "Savskog jezera"! (VIDEO)
Ada Ciganlija je do danas očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju svojevrsnu ekološku oazu nedaleko od centra grada.
UVOD U SVETSKO PRVENSTVO Od 27. do 29. maja 2022. na Adi Ciganliji će biti održan 1. Svetski kup u veslanju
Zbog takmičenja dosta je uloženo u infrastrukturu na Adi Ciganliji, pa je i čuveni toranj adaptiran, veslačka staza tehnološki poboljšana, a napravljeni su i dodatni pristupi pontonima za ulazak u vodu i izlazak iz vode.
Možda vas zanima:
ZAVIRITE U PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Neverovatni snimci iz dubina "Savskog jezera"! (VIDEO)
Ada Ciganlija je do danas očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju svojevrsnu ekološku oazu nedaleko od centra grada.
UVOD U SVETSKO PRVENSTVO Od 27. do 29. maja 2022. na Adi Ciganliji će biti održan 1. Svetski kup u veslanju
Zbog takmičenja dosta je uloženo u infrastrukturu na Adi Ciganliji, pa je i čuveni toranj adaptiran, veslačka staza tehnološki poboljšana, a napravljeni su i dodatni pristupi pontonima za ulazak u vodu i izlazak iz vode.
Možda vas zanima:
ZAVIRITE U PODVODNI SVET ADE CIGANLIJE Neverovatni snimci iz dubina "Savskog jezera"! (VIDEO)
Ada Ciganlija je do danas očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju svojevrsnu ekološku oazu nedaleko od centra grada.
UVOD U SVETSKO PRVENSTVO Od 27. do 29. maja 2022. na Adi Ciganliji će biti održan 1. Svetski kup u veslanju
Zbog takmičenja dosta je uloženo u infrastrukturu na Adi Ciganliji, pa je i čuveni toranj adaptiran, veslačka staza tehnološki poboljšana, a napravljeni su i dodatni pristupi pontonima za ulazak u vodu i izlazak iz vode.
Ada Ciganlija je do danas očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem i predstavljaju svojevrsnu ekološku oazu nedaleko od centra grada. U prirodnoj simbiozi flore i faune, ostrva, reke i jezera, sa osobinama jedinstvenog ekosistema, stvorena je prijatna mikroklima, različita od gradske žege. Još postoje delovi „netaknute prirode“ obrasli divljom vegetacijom.
Formiranje Savskog jezera je započeto 1957. godine, nakon što je Narodni Odbor grada Beograda formirao Direkciju za izgradnju „Pekreativnog centra Ada Ciganlija“. Radovi na uređivanju Ade i njenom pregrađivanju su završeni 1967. godine izgradnjom nasipa sa gornje i donje strane rukavca, čime je formirano Savsko jezero. Najveći doprinos izgradnji nasipa, krčenju rastinja, nivelaciji i uređenju ostrva su dale Omladinske radne brigade, koje su na uređenju Ade i formiranju nasipa radile više od 10 godina. Finalni izgled Savsko jezero je dobilo 1978. godine kada je izgrađena prevlaka na gornjem nasipu. Godine 1989. nastaje „Društveno preduzeće Ada Ciganlija“ koje 2000. godine prerasta u „Javno preduzeće Ada Ciganlija“ za uređenje, održavanje i korišćenje prostora Ade Ciganlije. Danas, zajedno sa Adom Međicom, Savskim jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od 800 hektara.
Savsko jezero, koje je dugo 4,2 kilometra i prosečno široko 200 metara, sa dubinom između četiri i šest metara, rezervoar je pijaće vode Beogradskog vodovoda i spada u zonu najstrože zaštite vodoizvorišta od strateškog značaja za grad Beograd .Ono je povezano vodopropusnom branom na gornjem nasipu, sa Taložnikom, manjim prečišćenim i ograđenim jezerom, koje je takođe u sistemu vodoizvorišta. Iz Taložnika se u Savsko jezero neprestano ubacuje prečišćena voda, dok se pomoću pumpi na donjem špicu, iz Jezera izbacuje voda u Čukarički rukavac i dalje u reku Savu, čime je veštački obezbeđena njegova protočnost i filtracija.
Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća gradska plaža, učinila je da Savsko jezero postane višenamensko i multifunkcionalno. Koristi se za sport, rekreaciju i aktivno provođenje slobodnog vremena posetilaca Ade Ciganlije. Na jezeru je održano na stotine državnih, evropskih i svetskih prvenstava u sportovima na vodi. Jezero okružuje 7,7 km duga osvetljena šetališna staza, biciklistička staza i šljunkovita plaža. Oko njega se razvio urbano – sportski ambijent, ušuškan u zelenilo i travnjake.
Ada Ciganlija je danas najveći sportsko – rekreativno – kulturno – zabavni centar u Beogradu, koji u svojoj ponudi sadrži preko 50 otvorenih sportskih igrališta (rukomet, fudbal, tenis, košarka, bejzbol, ragbi, golf, odbojka na pesku…), adrenalinske aktivnosti (bandži džamp, avantura park, zip lajn, pejntbol, akva ski, traka za skijanje, ronjenje..), wellness programe (holistički centar, fitnes i spa sadržaji), zabavne programe i sadržaje za najmlađe posetioce (grad na vodi, pedaline, park nauke, vožnje vozićima, piknik prostor, dečija igrališta…), rekreativne aktivnosti (trim park, trim staze, biciklizam, vožnja rolera, mini golf, vežbanje joge…). Ada Ciganlija je jedini gradski park u celosti dostupan, uređen i prilagođen osobama sa posebnim potrebama. Centar za osobe sa invaliditetom, koga čine multifunkcionalni objekat i višenamensko sportsko igralište namenjen je sportu i rekreaciji osoba sa posebnim potrebama.
Ugostiteljsku ponudu Ade Ciganlije čini više od 60 lokala (restorana, kafića), raspoređenih oko jezera i desetine splavova – restorana na Savi. Posebnu čaroliju doživljavaju vlasnici i posetioci splavova – kućica za odmor, kojih je više od stotina duž cele obale reke Save. Ugostiteljski objekti na Adi Ciganliji, nude široku ponudu tokom cele godine, u vidu najraznovrsnijih gastronomskih čarolija, koktel majstorija, organizacija svečanosti, proslava, promocija, ali i noćnih provoda za svačiji ukus.
Godišnje se na Adi Ciganliji održi preko 300 manifestacija i promocija, a prema nezvaničnim statistikama, Adu Ciganliju prosečno u toku godine poseti oko četiri miliona posetilaca, kako domaćih, tako i turista iz inostranstva.
Na ulazu na Adu Ciganliju nalazi se parking prostor za hiljadu vozila, dok je u Čukaričkom rukavcu smešten zimovnik za čamce – marina „Ada Ciganlija“. U planu je čišćenje i odmuljavanje rukavca i izgradnja nove moderne marine, koja će zadovoljavati sve trenutno važeće svetske standarde.
Ada Ciganlija na mapi:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Tisa – reka koja cveta samo jednom godišnje i stvara magiju u vodi
"Cvatanje Tise" je jedan od najlepših prirodnih fenomena u Evropi, a možete ga doživeti samo nekoliko dana godišnje.
Uvac – mesto gde se reka pretvara u zeleni lavirint među liticama
Meandri Uvca su jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije, dom beloglavog supa i raj za ljubitelje avanture i fotografije.
Bajlonijeva pijaca – gde miris sveže pečenog leba budi Beograd svako jutro
Najživopisnija pijaca u Beogradu, spoj tradicije i savremenog šarma, gde domaći proizvodi mirišu na detinjstvo.
OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Komentari(0)