SVETINJA SA ZANIMLJIVIM IMENOM Manastir nedaleko od Valjeva o čijoj lepoti je pisala i Desanka Maksimović

Lepote Srbije

12:00

Turizam 0

Manastir Pustinja nalazi se kod zaseoka Vujinovača, desetak kilometara od sela Poćuta iznad Valjeva.

SVETINJA SA ZANIMLJIVIM IMENOM Manastir nedaleko od Valjeva o čijoj lepoti je pisala i Desanka Maksimović
Printscreen

Ovo sveto mesto, nesagledivo sa puta i rečice, zaklonjeno je strmim, šumovitim padinama planine Orlovače sa severne i Bele stene sa južne strane. U potpunosti opravdava ime koje mu je dato. Skučen, zaravnjen plato, okružen gustom šumom, od naselja u okolini udaljen oko tri kilometra, u prošlosti je pružio idealne uslove za podizanje sakralnog sedišta. I danas čuva i rasejava pravoslavnu hrišćansku duhovnost

Od nastanka do 1962. godine, kada je probijen uski asfaltni put od Poćute (na putu Valjevo-Bajina Bašta) ovu svetinju je od turskih pohoda i ratnih razaranja štitila uska, strma staza usečena u vrletne litice Bele stene.

S druge strane, nepristupačnost Pustinjskog kompleksa učinila je da se i do danas mnogi nisu upoznali sa kulturno-istorijskim vrednostima ovog mesta i lepotom prirode koja ga okružuje, kao što je zapisala Desanka Maksimović u manastirsku knjigu 1992. godine: Srećna sam što sam posetila ovo Sveto mesto. Kako bih pošla na onaj svet, da ovde nisam bila i poklonila se ikonama u ovoj svetinji.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Za poslednje dve decenije izuzetnim trudom malobrojnog sestrinstva i uz pomoć donatora manastir je uveliko uznapredovao. Godine 1986. podignut je spratni konak sa trpezarijom, vladičanskim odajama i ćelijama, porta ograđena kamenim zidom sa velikom ulaznom kapijom, a izvan dvorišta je izgrađen ekonomski objekat.

Printscreen
 

 

Na zapadnom obodu porte podiže se kapela koja će biti posvećena Sv. Vasiliju Ostroškom sa parohijskom trpezarijom i objektom za paljenje sveća u cilju zaštite fresaka u glavnom hramu. Travnato manastirsko dvorište, pored cvetnih aleja, krasi stoletno stablo bora, zasađeno 1848. godine koje se sa pravilno razvijenim deblom i bogatom krošnjom svrstava u spomenike prirode.

Sada se nad ovim mestom, na početku i kraju svakog dana razleže zvuk crkvenog zvona koji odjekuje šumom i preko planinskih visova rasejava Pustinjsku pravoslavnu duhovnost.

Komentari(0)

Loading