PRVO KELTSKO SELO U REGIONU Kompleks je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je pre svega deci (VIDEO)
Posetiocima Keltskog sela dobrodošlicu pružaju kostimirano osoblje i stručni vodiči koji svojom pričom upotpunjavaju celokupan doživljaj. Takođe, posetioci mogu učestvovati u brojnim radionicama i uživati u različitim sadržajima na otvorenom.

Keltsko selo je tematski turistički kompleks smešten u sportsko-rekreativnoj zoni Inđije, na ulasku u grad iz pravca Novog Sada. Inspirisan životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2300 godina, kompleks je zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je pre svega deci. Unutar visokom, drvenom ogradom opasanog kompleksa nalazi se nekoliko tipova keltskih kuća, pokrivenih trskom i napravljenih od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice. U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, baziranim na materijalnim ostacima keltskog plemena Skordisci na području Srema.
Kelti su indoevropski narod koji se još u kameno doba većinom naseljavao između sadašnje Francuske i Češke (bilo ih je i na Balkanu) u severnoj Srbiji i Slavoniji. Keltsko pleme Skordisci je osnovalo grad na mestu današnjeg Beograda koji su nazvali Singidunum ili Singidunos što u prevodu najverovatnije znači grad Singa pošto dun na keltskom znači grad, tvrđava. Pod pritiskom Germana bili su prinuđeni da se pomeraju ka zapadu i jugu (Britanija, sev. Španija, sev. Italija, zap. Francuska). Na prvi pogled izgleda čudno da su Kelti stalno ratovali jedni protiv drugih i nikada nisu mogli da se ujedine. Ipak, mora ce uzeti u obzir da, verovatno o pojmu keltske nacije nisu bili ni svesni. Kelti su živeli u malim seoskim zajednicama. Radije su se bavili stočarstvom nego zemljoradnjom. U borbi su bili vrlo hrabri, ali nisu umeli da se bore po uputstvima. Kada bitka počne svaki Kelt bi se borio sam za sebe. Keltska civilizacija održala se do danas u Irskoj, Škotskoj, Bretanji, Velsu, delimično u Kornvolu i na ostrvu Man.
Možda vas zanima:

JEDNO OD NAJLEPŠIH JEZERA SREMA Ima najprozirniju vodu od svih ostalih frušokgorskih i pravi je raj za ribolovce
Jezero Dobrodol nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, u blizini istoimenog sela.

XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
Možda vas zanima:

JEDNO OD NAJLEPŠIH JEZERA SREMA Ima najprozirniju vodu od svih ostalih frušokgorskih i pravi je raj za ribolovce
Jezero Dobrodol nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, u blizini istoimenog sela.

XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
Možda vas zanima:

JEDNO OD NAJLEPŠIH JEZERA SREMA Ima najprozirniju vodu od svih ostalih frušokgorskih i pravi je raj za ribolovce
Jezero Dobrodol nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, u blizini istoimenog sela.

XI MEĐUNARODNI "DANI DUNAVA" U BANOŠTORU Tradicionalna manifestacija sa ciljem zaštite ove reke, druge po veličini u Evropi (VIDEO/FOTO)
Manifestacija "Dan Dunava" je ustanovljena 29. juna 2004. godine na desetogodišnjicu potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti reke Dunav.
Druidi su bili sveštenička klasa u zajednicama starih Kelta, koji su obitavali u većem delu zapadne Evrope, severno od Alpa kao i na Britanskim ostrvima. Svako pleme Kelta i Gala imalo je druida, koji je obavljao dužnosti sveštenika, sudije, iscelitelja i učitelja.
Printscreen/Youtube
Druidi su bili politeisti, ali su puno pažnje posvećivali i elemetima prirode, kao što su Sunce, Mesec i zvezde, tražeći u njima „znakove“. Takođe su poštovali hrast, izvesne šumarke, vrhove određenih brda, kao i neke potoke, jezera i vrste biljaka - praktikovali su izvesne oblike animizma. Vatra je smatrana simbolom nekoliko božanstava i bila je povezana sa Suncem i pročišćenjem.
Galerija slika sela: keltskoselo.rs

OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.

Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.

Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.

ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.

Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.
Komentari(0)