SIMBOL SAVRŠENSTVA I CELOVITOSTI Sastoji se od sedam čeličnih diskova, nejednake veličine i predstavlja svetlosnu žižu tri grobnice oko njega
Forma kruga, simbola savršenstva i celovitosti od pradavnih vremena, ovde je blago deformisana, čime autor pokazuje da je život na ovom mestu 21. oktobra 1941. godine bio daleko od tog savršenstva. I svaki od krugova predstavlja streljane ljude u padu.
Spomen-obeležje naroda Hrvatske (Krugovi) se nalazi u Spomen kompleksu Spomen-park Kragujevački oktobar, poklon je Socijalističke Republike Hrvatske iz 1981. godine. Rad je srpskog vajara Vojina Bakića i arhitekata Josip i Silvana Sajsl.
Shutterstock
Spomen-park „Kragujevački oktobar“, predstavlja spomen-kompleks podignut u znak sećanja na nedužne žrtve Kragujevačkog masakra koji su počinili pripadnici Vermahta 21. oktobra 1941. godine. Tog dana nemački okupatori su u Šumaricama streljali oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta koji su već radili, kao i 15 dečaka, čistača obuće, od 12 do 15 godina starosti. Prema podacima istoričara i kustosa muzeja, pokojnog Staniše Brkića, koje je naveo u svojoj knjizi „Ime i broj“ iz 2007. godine, tog dana je streljano 2.796 lica (2381 u Kragujevcu i 415 u okolnim selima).
Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 km koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih. Prvi od njih, nazvan „Spomenik bola i prkosa“ podignut je 1959. godine, dok je poslednji „Spomenik prijateljstva“ sagrađen 1994. i predstavlja poklon parku od strane gradske administracije rumunskog grada Ploeštija.
Izvor: vikipedija
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)