Ponor je depresija na Staroj planini, nadomak sela Dojkinci. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1.400 metara.
Printscreen/Youtube
O ovoj depresiji je pisao još davne 1896. godine poznat geomorfolog Jovan Cvijić: Ponor je zatvorena depresija, čija se uzdužna osovina podudara sa pravcem pružanja slojeva; ima pravac SZ.-JI., i dugačka je 700 m. Severni deo sastavljen je iz tabličastog liskunovitog i kvarcevitog peščara, a južne, najstrmije strane, koje se iznad dna dižu oko 80 m., sastavljene su od modrog, laporovitog, trijaskog krečnjaka. Ova depresija slična bosansko-hercegovačkim poljima i kao i ona, vrlo je bogata izvorima. Oni izbijaju na svim stranama iz peščara i temperatura im je 7-10. Od tih izvora postaju potoci, koji, vijugajući kroz ravan ponora, sastaju se i ulaze u pećinu, po kojoj je cela depresija dobila ime; drugi propadaju u vrtače, kojih ima u južnom delu Ponora. Pećina ima tri otvora, i oni se produžuju u paralelne kanale, koji su ispitani dužinom od 164 m. Ulevi kanal ulazi voda iz Ponora, iz desnoga ističe jaka rečica, stropoštava se na izlazu preko odseka od 1,5 m. i ulazi u srednji kanal, ovo je, dakle, izvor, koji čim se pojavi, opet se izgubi u podzemnim kanalima. Po mnogim znacima sude meštani, da se voda iz ove pećine javlja u vrelu iznad sela Dojkinaca.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Kada je reč o visini snega na stazama, iz Skijališta Srbije navode da na Staroj planini ima do 30 centimetara utabanog snega na stazama, dok je na stazama Tornika utabano od 20 do 30 centimetara snega.
Odlike
Ponor predstavlja jednu zatvorenu depresiju čija se uzdužna osovina poklapa sa opštim pravcem pružanja svih glavnih geografskih i tektonskih elemenata i dugačka je oko 700 m. Severni deo sastavljen je od tabličastog liskunovitog peščara, a južni strmiji deo, na kom se diže iznad dna oko 80 m, od modrog laporovitog trijaskog krečnjaka (7, c. 2—25). Ova depresija je bogata izvorima. Oni se javljaju na svim njenim bočnim stranama i sa vrlo niskom su temperaturom, ali sa obiljem vode. Jovan Cvijić im je odredio srednju temperaturu od '7–10°S. Voda izvora sliva se sa strane ka dnu depresije, čineći više bujnih, i preko cele gocine, stalnih potoka, koji se, vijugajući kroz ravan Ponora, sastaju u donjem delu i ulaze u pećinu, a neki od njih propadaju po izduhama vrtača, kojim je načičkana ova depresija. Meštani sela Dojkinci zaključuju da se voda iz ponorske pećine javlja u vrelu iznad Dojkinaca. Ponor, sa svojim blagim i prostranim stranama, zahvata površinu od oko 2,3 km kvadratna. Zbog istih uslova Ponor se koristi za napasanje stoke i za senokos.
Uvala Ponor je periodski plavljena. U vreme topljenja snega i prolećnih kiša na dnu uvale obrazuje se jezero, što znači da podzemni kanali ne molu da prime sve vode. Jezero se održava i do mesec dana. Ponornica je stalna jer u samoj uvali izviru četiri stalna izvora. Istovremeno sa ujezeravanjem uvale Ponor obrazuje se jezero i u ovećoj vrtači. Ova pojava upućuje na zaključak da su ovi hidrološki sistemi povezani. Iz ovoga proizilazi da glavni podzemni tok koji hrani Dojkinačka vrela počinje sa ponornicom Ponor, skupljajući do izvorišta i druge vode.
Izvor: vikipedija
Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Sa mesta odakle je samonikao bor, pogled se doseže na prave planinske vrhove, a sa ove lokacije mogu se videti Zlatibor, Tara, Zlatar pa čak i Durmitor.
U srcu Sokobanjskog kraja, planina Devica spaja divlju prirodu i mitske priče. Kanjon Moravice, vrh Čapljinac i vidikovac Oštra čuka samo su uvod u legendu koja planini daje ime.“
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Komentari(0)