PRAVI PRIRODNJAČKI DIZNILEND U pitanju je Mali Dunav - mali prirodni raj nadomak Beograda, za koji smo sigurni da dobar deo vas ne zna (VIDEO)
Na 12 kilometara od centra Beograda, nalazi se "Mali Dunav" u Vinči. Turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktorandi i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba.
"To je jedna živa izložba gde naši posetioci mogu da se upoznaju sa dunavskim vrstama riba, a od najzanimljivijih izdvojio bih sibirsku jesetru, kečigu, jegulju. Posedujemo i ove grabljive ribe kao što su som, smuđ, bucov", rekao je Dalibor Vukojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
U Zoo-vrtu vodenih ptica nalaze se dve stotine jedinki, utva zlatokrila, beli i crni labud, mandarinke karolinke, kolben patke.
"Ptice su manje, više navikle na naše posetioce i u svakom momentu očekuju neku nagradu od posetilaca, zato što manekenišu u njihovoj blizini. Misli se na neko zrno kukuruza, pšenice, neku plazmicu...", ispričao je Marko Stanković sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Obilazak Malog Dunava za decu traje tri sata. Posebno vole vožnju čamcima i pecanje na jezeru. Saznajemo da su vrlo znatiželjni, a prirodu najmanje poznaju deca iz prestonice.
"Na primer, umesto da kažu – ovo je ovca, oni kažu – ovo je koza, mešaju životinje i mi smo tu da ih naučimo, da ih upoznamo sa različitim vrstama i životinjama ali i sa biljnim svetom", dodao je Vukosav Golubović takođe sa Poljoprivrednog fakulteta.
Na Ostrvu evolucije, posetiocima se ostavlja na volju da odluče u šta će verovati, u tvorca ili evoluciju. Kućica na vrhu ostrva podseća da nas je sve više, da smo resurse zemlje gotovo istrošli, ali da ćemo u budućnosti hranu nalaziti u vodi.
Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.
"Neverovatan period kada hiljadu godina nije bilo ratova, kada su ljudi živeli na vrlo visokom nivou, imali su na primer podno grejanje, oblačili su se vrlo slično kao mi danas, dame su imale Ve izreze, čarape, suknje a govorimo o periodu od 6.500 do 7.500 godina pre nove ere", dodao je profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Stanković.
Na ovoj uzbudljivoj lokaciji može se videti i kućica siromašnog ribara koja simbolizuje početak raslojavanja društva na bogate i siromašne. Seže šest i po hiljada godina u prošlost, a nažalost traje i danas.
Izvor: rts
OVDE JE UBIJENO VIŠE OD 300 SRBA! Majka izašla sa BEBOM, a onda se desio POKOLJ, pećina KRILA KOSTI ŽRTAVA (FOTO)
Kad su stigli ispred pećine Turci su pozvali Srbe da izađu i da se predaju
GRUPNE GROBNICE, MESTO ZA ŽRTVOVANJE ILI KAMENOLOM: Ove TAJNE Tašmajdana i danas muče Beograđane! (FOTO)
Najpoznatija pećina nalazi se ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina
U CENTRU BEOGRADA NALAZI SE BAŠ STARA PEĆINA: Karađorđe je iz nje krenuo u pohod na Turke (VIDEO
U vreme Turaka bila je poznatija kao "šalitrena pećina"
Prizrenska tvrđava: Grad nad gradom koji i dalje gleda Kosovo i Metohiju sa visine
Na uzvišenju iznad Prizrena stoji tvrđava koja je menjala gospodare, ali ne i pogled. Nekada carska straža, danas tihi svedok svega što se u dolini promenilo, i onog što nije
Freske u srpskim manastirima koje niko ne može da objasni: Zašto ovaj svetac ima glavu psa?
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa glavom životinje, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Komentari(0)