PRAVI PRIRODNJAČKI DIZNILEND U pitanju je Mali Dunav - mali prirodni raj nadomak Beograda, za koji smo sigurni da dobar deo vas ne zna (VIDEO)
Na 12 kilometara od centra Beograda, nalazi se "Mali Dunav" u Vinči. Turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktorandi i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba.
"To je jedna živa izložba gde naši posetioci mogu da se upoznaju sa dunavskim vrstama riba, a od najzanimljivijih izdvojio bih sibirsku jesetru, kečigu, jegulju. Posedujemo i ove grabljive ribe kao što su som, smuđ, bucov", rekao je Dalibor Vukojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
U Zoo-vrtu vodenih ptica nalaze se dve stotine jedinki, utva zlatokrila, beli i crni labud, mandarinke karolinke, kolben patke.
"Ptice su manje, više navikle na naše posetioce i u svakom momentu očekuju neku nagradu od posetilaca, zato što manekenišu u njihovoj blizini. Misli se na neko zrno kukuruza, pšenice, neku plazmicu...", ispričao je Marko Stanković sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Obilazak Malog Dunava za decu traje tri sata. Posebno vole vožnju čamcima i pecanje na jezeru. Saznajemo da su vrlo znatiželjni, a prirodu najmanje poznaju deca iz prestonice.
"Na primer, umesto da kažu – ovo je ovca, oni kažu – ovo je koza, mešaju životinje i mi smo tu da ih naučimo, da ih upoznamo sa različitim vrstama i životinjama ali i sa biljnim svetom", dodao je Vukosav Golubović takođe sa Poljoprivrednog fakulteta.
Na Ostrvu evolucije, posetiocima se ostavlja na volju da odluče u šta će verovati, u tvorca ili evoluciju. Kućica na vrhu ostrva podseća da nas je sve više, da smo resurse zemlje gotovo istrošli, ali da ćemo u budućnosti hranu nalaziti u vodi.
Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.
"Neverovatan period kada hiljadu godina nije bilo ratova, kada su ljudi živeli na vrlo visokom nivou, imali su na primer podno grejanje, oblačili su se vrlo slično kao mi danas, dame su imale Ve izreze, čarape, suknje a govorimo o periodu od 6.500 do 7.500 godina pre nove ere", dodao je profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Stanković.
Na ovoj uzbudljivoj lokaciji može se videti i kućica siromašnog ribara koja simbolizuje početak raslojavanja društva na bogate i siromašne. Seže šest i po hiljada godina u prošlost, a nažalost traje i danas.
Izvor: rts
Neverovatna priča iz sela kod Tutina: Semir uz pomoć komšija uredio selo kao da je mala Švajcarska, zovu ga još i evropsko Veseniće
I dok kroz Srbiju se neretko mogu videti napuštena ognjišta i zaboravljena sela iz Tutina nam stiže jedna sjajna priča i to zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanošću jednog meštanina kog su podržali i ostali. Na inicijativu Semira Ćolovića selo Vaseniće uređeno je i sada izgleda kao mala Švajcarska.
OVO SU NAJLEPŠA JEZERA NA SAMO SAT VREMENA OD BEOGRADA: Ovakvih PRIRODNIH LEPOTA nema ni u Grčkoj! (VIDEO)
Na manje od sat vremena od centra Beograda možete naći prelepa jezera, sa opuštenim plažama i netaknutom prirodom...
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
OVA 3 JEZERA SU BOGATSTVO SRBIJE: Nalaze se na samo 2 SATA od BEOGRADA (FOTO)
Letnja sezona je u jeku, a kao i svakog vikenda jurimo i tražimo idealna mesta za odmor.
Mnogi srpski junaci su svoje rane vidali upravo ovde: Jedna je od najlepših banja koje imamo, pravi raj prirode!
Sve to je najverovatnije i dovelo do nastanka naziva ove banje, koja kao takozvano narodno lečilište funkcioniše počev od 1935. godine
Komentari(0)