STARČEVAČKA KULTURA Šta su uzgajali prvi "poljoprivrednici" na ovim prostorima? (VIDEO)
Period ranog neolita, odnosno mlađeg kamenog doba, u našoj zemlji je poznatiji kao Starčevačka kultura, a evo i šta su ljudi ranog neolita prikupljali i uzgajali.
Pšenica, grašak i ječam su nam danas dobro poznate namirnice. Za njih su, međutim, znali i naši preci još u neolitu. Šta su ljudi u tim ranim fazama neolita još konzumirali i da li su jeli divlje biljne vrste, pokušava da odgonetne Amalia Sabanov, studentkinja doktorskih studija arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Amaliino polje interesovanja je neolit - period kada su ljudi počeli da pripitomljavaju životinje i uzgajaju biljke.
Upravo su pšenica, ječam, grašak, ali i sočivo ili seme lana, biljne vrste koje Amalia pronalazi na rano-neolitskim lokalitetima. Naši preci su se, međutim, hranili ili pak na drugi način eksploatisali i divlje biljne vrste.
Možda vas zanima:
SREM JE BIO KOLEVKA PČELARSTVA PRE 8 MILENIJUMA Opština Ruma je jedino područje u Srbiji koje na svojoj teritoriji ima tri arheološka lokaliteta od izuzetnog značaja (VIDEO)
„Adžine njive” svrstavaju se u treći lokalitet koji poseduje najveću misteriju domaće arheologije – vinčanske nekropole
"VINČANSKA DAMA" Ova figurina predstavlja jedan od najpoznatijih nalaza vinčanske kulture
“Vinčanska dama”, jedan od najlepših primera praistorijske umetnosti sa područja Srbije
Možda vas zanima:
SREM JE BIO KOLEVKA PČELARSTVA PRE 8 MILENIJUMA Opština Ruma je jedino područje u Srbiji koje na svojoj teritoriji ima tri arheološka lokaliteta od izuzetnog značaja (VIDEO)
„Adžine njive” svrstavaju se u treći lokalitet koji poseduje najveću misteriju domaće arheologije – vinčanske nekropole
"VINČANSKA DAMA" Ova figurina predstavlja jedan od najpoznatijih nalaza vinčanske kulture
“Vinčanska dama”, jedan od najlepših primera praistorijske umetnosti sa područja Srbije
Možda vas zanima:
SREM JE BIO KOLEVKA PČELARSTVA PRE 8 MILENIJUMA Opština Ruma je jedino područje u Srbiji koje na svojoj teritoriji ima tri arheološka lokaliteta od izuzetnog značaja (VIDEO)
„Adžine njive” svrstavaju se u treći lokalitet koji poseduje najveću misteriju domaće arheologije – vinčanske nekropole
"VINČANSKA DAMA" Ova figurina predstavlja jedan od najpoznatijih nalaza vinčanske kulture
“Vinčanska dama”, jedan od najlepših primera praistorijske umetnosti sa područja Srbije
"To su najčešće bile neke divlje vrste ruža kao što su jabuka, kruška, bobice iz šume. Korovske vrste nisu bile konzumirane, ali nam one mogu dati važne podatke o uslovima u kojima su usevi rasli i o načinu njihove obrade nakon žetve", dodaje Amalia.
Do ovakvih saznanja dolazi istraživanjem biljnih ostataka koje pronalazi u obliku ugljenisanih plodova ili semena. Proces proučavanja započinje na terenu, uzorkovanjem materijala.
"Arheo-botanički materijal se najčešće dobija flotacijom što je tehnika koja se sprovodi tako što se potapa određena količina zemlje u vodu i tada se lakši karbonizovani ostaci izdižu na površinu vode, zatim se prelivaju preko sita koje skuplja te ostatke. Zatim se oni suše i pakuju, i onda dolaze u laboratoriju gde ih ja analiziram", ističe Amalia.
FOTO: wikimedia commons
Kako je neolit promenio način života ljudi
Sa početkom neolita menja se i način života kod ljudi. Više nisu toliko česte selidbe u potrazi za hranom, već se ljudi nastanjuju na jednom mestu. Umesto lova i ribolova počinje pripitomljavanje životinja, prikupljanje plodova iz prirode, bavljenje poljoprivredom. Ove aktivnosti su prvi put dokumentovane na Bliskom istoku u 9. milenijumu p.n.e. Vremenom se taj uticaj širio ka Evropi, zahvativši i Balkansko poluostrvo. Period ranog neolita, odnosno mlađeg kamenog doba, u našoj zemlji je poznatiji kao Starčevačka kultura.
"U istraživanju i u evropskoj arheologiji je ovo veoma važno područje, zato i strani stručnjaci dolaze da istražuju lokalitete ranog neolita", kaže Amalia.
Istraživanje
Analiza se obavlja posmatranjem kroz mikroskop. Amalia kaže da je bitno uočiti određene morfološke karakteristike koje su prisutne na ostacima plodova i semenki koje prikuplja, kako bi se utvrdila njihova vrsta ili rod kojem pripadaju.
Da su ljudi i tokom praistorije imali dovoljno znanja o biljkama koje su prikupljali i da su umeli da prepoznaju da li je biljka bezbedna za upotrebu, jasno je na primeru grahorice.
"Danas se ona takođe uzgaja ili prikuplja iz prirode, ali se najčešće koristi za ishranu stoke. Međutim, dokumentovano je da je ona često konzumirana u neolitskom periodu iako ona jeste otrovna, ali ako se pripremi na određeni način, odnosno ako se kuva dovoljan broj sati, ona gubi svoje toksične elemente. Ukoliko se grahorice ne pripreme na pravi način, može izazvati latirozu, neurodegenerativno oboljenje koje dovodi do prestanka kontrole udova", kaže Amalia.
Iako je Srbija zemlja koja predstavlja važan region za istraživanje rano-neolitskih populacija, ovde je arheobotanika nedovoljno razvijena disciplina, naglašava Amalia i dodaje da je, baš iz tih razloga, njen doktorat osmišljen u okviru zajedničkog međunarodnog mentorstva između Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Bazelu.
"Tamo postoji veoma dobro opremljena laboratorija i tradicija bavljenja ovakvim poslovima. Baviti se arheobotanikom u Srbiji za sada nije lako zato što postoji veoma mali broj stručnjaka i prikupljenih podataka. Nemamo opremljenu laboratoriju i komparativnu zbirku koja bi meni omogućila da se u potpunosti time bavim", objašnjava ona.
Izvor: rts
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)