Južno od Zlatara, između dolina Lima, Mileševke i Međanske reke, nalazi se planina Jadovnik.
Shutterstock
Jadovnik je planina u zapadnoj Srbiji, jugoistočno od Prijepolja, i 15 km zapadno od Sjenice. Dugačka je 12 km, sa najvišim vrhom Katunićem sa nadmorskom visinom od 1734 m. Pripada starovlaškoj grupi dinarskog sistema, pravca pružanja jugoistok-severozapad uz samu kotlinu reke Lim, koja je granica planine sa zapadne strane. Sa druge strane pomenute kotline nalaze se obronci planine Kamene gore, a nešto severnije je planina Pobijenik. Na istoku obronci Jadovnika sežu do doline reke Uvac, a na severu do doline, odnosno kanjona reke Mileševke, koja ih odvaja od planine Zlatara. Na Jadovnik se, na jugu, nadovezuje planina Ozren, sa najvišim vrhom Velika greda (1 585 m).
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Selo žubornih vrela, splavova i vodopada čija visina dostiže i do 20 metara probudiće u vama duh avanturiste i naterati vas da istažite ovaj dragulj koji nam je Majka priroda podarila.
Nekoliko hiljada ljudi koji žive u Devićima na Goliji decenijama je bilo na velikim mukama.
Središnji deo izgrađen je od trijaskih peščara i krečnjaka koji leže u dijabaz-rožnjačkom terenu, a jugoistočni od serpentina.
Na širokom temenu planine su pašnjaci i livade, po kojima su rasute kuće sela Stranjana i stočarske pojate. Širi pojasevi šume pružaju se po strmijim stranama prema reci Mileševki i Uvcu. Donji deo masiva obraso je listopadnom, uglavnom bukovom šumom, koja se u nešto višim predelima meša sa četinarima, koji će potom preovladati. Nešto niže, u podgorini, postoje povoljni klimatski uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i voćarstvo, a ističu se gajenje pčela i vinove loze.
Duž jugozapadnog podnožja pored Lima, vodi asfaltni put Prijepolje-Bijelo Polje, od kojeg se duž severozapadnog podnožja odvaja put za Sjenicu i Novi Pazar.
Planinski prostor Jadovnika karakterišu prostrani pašnjaci, livade i šume. Stoga i danas na Jadovniku prkose vremenu i pustošenju sela ,kolibe i torovi u kojima čobani leti drže stoku, a planinke pripremaju od mleka beli mrs (sir i kajmak) odličnog kvaliteta. Sa jadovničkih visova pogled se širi na sve strane. Tu su kao na dlanu Prokletije, Bjelasica, Durmitor, Ljubišnja, Golija i Zlatar.
Osobitost ove planine može se osetiti u svako godišnje doba. Leti cveće opojnog mirisa i sitna zelena trava daju mu posebnu draž i lepotu. Livade i proplanci ukrašeni su smrčom, klekom i bukvom.
Zimi ponekad sneg napada i preko tri metra i na Jadovnik treba ići samo sa dobrim poznavaocima ove planine. Smeštajni kapaciteti se mogu naći u podjadovničkom selu Sopotnica.
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Može vam biti usputna stanica, a možda poželite da se zauvek skrasite negde na obali Radoinjskog jezera, da uživate u letu beloglavog supa i učite se gostoprimstvu od Radoinjaca
Komentari(0)