Tajne pećine Vučjanke kod Leskovca: Mesto gde meštani ostavljaju kovanice „za ispunjenu želju“

Jadranko Žugić

17:00

Turizam 0

U kanjonu reke Vučjanke, na samo nekoliko kilometara od Leskovca, postoje skrivene pećine u koje meštani decenijama dolaze da ostave kovanicu i šapat. Nema table, nema vodiča – samo priroda, voda i verovanje.

Vučjanka
Shutterstock

Duboko u kanjonu reke Vučjanke, nizvodno od hidrocentrale u Vučju kod Leskovca, nalazi se skupina pećina koje nećete naći na turističkoj mapi. O njima se ne piše u brošurama, nema oznaka ni asfaltiranih staza. Ali lokalni narod zna: u te pećine se ide kad imaš želju, kad nemaš kome da je kažeš – i kad se nadaš da će priroda čuti umesto Boga. U kamenu, vodi i tišini ostaje kovanica, parče papira ili samo dodir dlanom. Ove pećine zovu „Šaptačke“ – i za njih znaju samo oni koji umeju da ćute.

Gde se nalaze „pećine želja“?

Pećine se nalaze u klisuri reke Vučjanke, oko 5 km od Leskovca, u blizini čuvene hidrocentrale iz 1903. godine. Do njih se stiže neuređenom stazom, između stena koje su erozijom oblikovane u prirodni amfiteatar.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Najposećenije su:

  • mala poluotvorena pećina sa “izvorom bez imena”,
  • velika stena sa prirodnim udubljenjem gde se voda sliva niz kamen,
  • i jedna niska udubina, nazvana “usta”, u kojoj se ostavljaju kovanice i listovi hartije.

Kako izgleda ritual „željenja“?

  • Osoba stane ispred otvora ili izvora.
  • Na papiriću napiše ili u sebi izgovori jednu želju – obavezno u pozitivnom obliku.
  • Ostavi kovanicu, grančicu, parče konca ili samo dodirne stenu dlanom.
  • Ne okreće se dok ne napusti mesto.
  • Uvek se ide sam. Nema fotografisanja. Nema smeha.
  • Koje se želje ostavljaju?
  • „Da mi se dete rodi u zdravlju.“
  • „Da se vratim kad pođem.“
  • „Da me zaboravi bol.“
  • „Da ne ostanem sam(a).“

Meštani kažu da ne treba tražiti novac, kuće i automobile – „to ova voda ne zna da ti da“.

Verovanje koje traje generacijama

Priča se da su pećine postale „svete“ još pre Prvog svetskog rata, kada je mladi vojnik iz Vučja ostavio pismo pre nego što je otišao na front. Vratio se – i naredne godine cela njegova porodica dolazila je da ostavi želje. Od tada, šapat se prenosi sa kolena na koleno.

I danas, starije žene iz Vučja vode unuke i tiho kažu:
„Ako imaš nešto što ne znaš kome da kažeš – tamo će te neko čuti.“

Zašto ovo mesto još nije turistički poznato?

Zato što niko ne želi da ga razglasi.
Lokalni ljudi znaju da je moć u tišini, ne u reklami.
Nema tabli, nema česme, nema prodavnica – samo voda, kamen i senka.

Poneki planinar slučajno naiđe, ali ga brzo upute da ne viče, ne dira i ne ostavlja đubre.

Mesta kao molitva

Pećine Vučjanke nisu atrakcija. Nisu „must see“ tačka.
One su mesto koje prima tišinu i vraća spokoj.
Nisu za sve – već za one koji znaju da je želja najjača kad se ne izgovori naglas, već kad se utisne u kamen i ostavi da voda odnese.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Leskovac reka Vučjanka

Komentari(0)

Loading