Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Na udaljenim predelima Pešterske visoravni, daleko od urbanih centara, kriju se tajanstveni kameni krugovi. Njihovo poreklo i svrha su nepoznati – neki naučnici ih povezuju sa drevnim Ilirima, dok drugi tvrde da je reč o prirodnom fenomenu. Da li je Srbija imala svoju verziju Stounhendža?
Gde se nalaze misteriozni kameni krugovi?
Pešterska visoravan, poznata kao „balkanski Sibir“, jedno je od najsurovijih, ali i najlepših područja Srbije. U njenom centralnom delu, među travnatim prostranstvima i kamenitim terenima, pronađeni su pravilno raspoređeni kameni krugovi koji vekovima zbunjuju istraživače.
Možda vas zanima:
ZOV PRIRODE I NEODOLJIVOST BOŽANSKE LEPOTE Ovo mesto u Srbiji zbog niske temperature koja ide do -40 nazivaju i balkanskim Sibirom!
Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu poslednjih godina postala je omiljena destinacija među ljubiteljima netaknute prirode.
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
ZOV PRIRODE I NEODOLJIVOST BOŽANSKE LEPOTE Ovo mesto u Srbiji zbog niske temperature koja ide do -40 nazivaju i balkanskim Sibirom!
Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu poslednjih godina postala je omiljena destinacija među ljubiteljima netaknute prirode.
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
ZOV PRIRODE I NEODOLJIVOST BOŽANSKE LEPOTE Ovo mesto u Srbiji zbog niske temperature koja ide do -40 nazivaju i balkanskim Sibirom!
Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu poslednjih godina postala je omiljena destinacija među ljubiteljima netaknute prirode.
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Lokaliteti se nalaze u blizini sela Doliće i Karajukića Bunari, gde su stočari vekovima nailazili na ove formacije, ali im nisu pridavali poseban značaj. Međutim, arheolozi su tek u poslednjih nekoliko decenija počeli ozbiljnije da proučavaju ovo neobično mesto.
Ko je izgradio kamene krugove i kada?
Postoje tri glavne teorije o poreklu ovih krugova:
Delo drevnih Ilira ili Kelta – Arheolozi koji su istraživali ovaj lokalitet smatraju da bi ovi krugovi mogli biti deo praistorijskog kultnog mesta gde su Iliri ili Kelti izvodili verske obrede, slične onima u Stounhendžu. Ove civilizacije su imale običaj da podižu kamene krugove na mestima koja su smatrali svetim.
Astronomski kalendar – Neki istraživači veruju da su krugovi bili deo drevnog kalendarskog sistema, koji je služio za praćenje kretanja Sunca i Meseca. Postoji teorija da su drevni narodi pomoću ovih kamenih struktura određivali početak godišnjih doba, slično kao u megalitima Engleske, Irske i Skandinavije.
Prirodni fenomen – Deo naučnika smatra da su krugovi možda nastali prirodnim procesima, usled erozije i specifičnih geoloških uslova Peštera. Međutim, pravilna raspoređenost i simetričnost ovih formacija dovode ovu teoriju u pitanje.
Svetilište, grobnica ili nešto treće?
Jedan od najintrigantnijih aspekata kamenih krugova jeste njihova moguća religijska i kultna funkcija. Ukoliko su ih izgradili Iliri ili Kelti, verovatno su služili kao mesto za rituale povezane sa obožavanjem Sunca, plodnosti ili predaka.
Arheološka istraživanja u okolini ovih krugova otkrila su tragove ljudske aktivnosti, ali nije pronađeno dovoljno dokaza da bi se tačno odredila njihova svrha. Ipak, činjenica da su slične strukture otkrivene i u drugim delovima Balkana daje osnovu za pretpostavku da su ovakva mesta imala poseban značaj u drevnim civilizacijama.
Legende i priče meštana o kamenim krugovima
Za razliku od arheologa, lokalno stanovništvo ima svoja tumačenja o ovim kamenim formacijama. Stočari koji vekovima žive na Pešteru pričaju da su krugovi „mesta gde vile igraju kolo“, i da niko ne bi trebalo da ih pomera jer donose nesreću.
Takođe, postoje priče o neobičnim svetlima koja su viđena iznad krugova u pojedinim noćima, što je podstaklo teorije da ovo mesto ima energetski značaj. Neki istraživači alternativne istorije tvrde da su krugovi nekada služili kao sveti centar drevne civilizacije koja je odavno nestala.
Kako posetiti misteriozne krugove na Pešteru?
Pešterska visoravan je jedna od najmanje urbanizovanih regija Srbije, što znači da su kameni krugovi relativno nepristupačni. Međutim, avanturisti i ljubitelji arheologije mogu ih posetiti uz malo truda.
📍 Najbolji način da ih pronađete:
- Do Pešterske visoravni možete doći iz Sjenice ili Nove Varoši, a zatim se uputiti ka selima Doliće i Karajukića Bunari.
- Najbolje je koristiti terenac ili bicikl, jer su putevi loše održavani.
- Pešterska visoravan je vetrovita i surova, pa se preporučuje adekvatna oprema za istraživanje.
Oni koji žele da posete ovo mesto treba da budu spremni na nepredvidive vremenske uslove, jer je Pešter poznat po niskim temperaturama čak i u letnjim mesecima.
Misterija koja i dalje čeka rešenje
Kameni krugovi na Pešteru predstavljaju jednu od najvećih arheoloških misterija Srbije. Da li su deo drevnog religijskog obreda, astronomski kalendar, ili jednostavno prirodna formacija? Odgovor još uvek nije pronađen.
Jedno je sigurno – ovo mesto nosi duboku istoriju i priču koja tek treba da se ispriča. Možda će buduća istraživanja doneti konačan odgovor, a do tada, krugovi ostaju jedan od najfascinantnijih i najmanje istraženih fenomena Srbije.
Da li ste čuli za ove krugove? Šta mislite, da li ih je napravio čovek ili priroda? Ostavite komentar i podelite svoje mišljenje!
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
KAMENA NEVESTA: Legenda o Magliču – planini koja je dobila ime po ženskom prokletstvu i zašto se vrh uvek krije u magli
Maglić, najviši vrh Srbije i Crne Gore, nije samo planina; to je mesto gde se Nebo spaja sa Zemljom, a gde se vekovima krije legenda o ženskom prokletstvu. Otkrivamo kako je tvrđava Maglič dobila ime po večitoj magli i mit o 'Kamenoj nevesti' koja ne dozvoljava da joj se vidi lice.
Iz ove banje u Srbiji se svako vratio zdrav! Jedno od lepših lečilišta, a noćenje u njoj bagatela!
Sijarinska Banja predstavlja jedno od lepših lečilišta u Srbiji
MESTO GDE SE REKA SPUŠTA U PAKAO: Otkrijte Veliki Buk, vodopad koji hrani reka-ponornica i tajna Beljanice
U Istočnoj Srbiji, nedaleko od Despotovca, skriva se spektakularni vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine. Istražujemo zašto je ovaj vodopad toliko moćan u jesen, kako se reka Vrelo rađa iz ponora Beljanice i kakvu geološku misteriju krije ovaj biser Južnog Kučaja.
Komentari(0)