KOLEVKA SVETSKE CIVILIZACIJE Jedno od najvećih i najznačajnijih praistorijskih arheoloških nalazišta kamenog doba, smešteno na desnoj obali Dunava
Najstarije organizovano ljudsko naselje u Evropi nalazilo se na Đerdapu i predstavlja lokalitet koji je značajan ne samo za Srbiju već i za čitavu Evropu
Istočna Srbija oduvek je bila obavijena velom tajni i mistike, pored svoje fascinantne prirode Đerdapske klisure, brojnih pećina, reka, jezera ona kriju u sebi i mnoge druge lokalitete koje bi svako bar jednom u životu trebalo da poseti, jedno od takvih mesta svakako je i Lepenski Vir.
shutterstock
Možda vas zanima:
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih praistorijskih arheoloških nalazišta kamenog doba, smešteno na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri u blizini Donjeg Milanovca. Lepenski vir otkriven je sasvim slučajnu, šezdesetih godina prošlog veka, prilikom istraživanja terena za izgradnju hidroelektrane i jezera na Đerdapu.
Lokalitet prikazuje dokaze o kulturi staroj više od 8000 godina koja je uključivala društvene interakcije, verske prakse, arhitekturu i umetnost, sa karakteristikama i slojevima mezolita i neolita. Arheolozi su na tom mestu otkrili intrigantne komade skulptura od kamena, neki prikazuju figure slične ljudima, a drugi koji ukazuju na uvažavanje astronomskih događaja.
Tokom arheoloških iskopavanja otkriveno je sedam faza naselja i 136 objekata izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere, a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere. Tokom arheoloških iskopavanja utvrđeni su obrisi planski građenih naseobina organizovanih u najstarije poznato urbano naselje u Evropi.
Višefunkcionalne građevinske konstrukcije na Lepenskom Viru – koje karakterišu trapezoidni oblici – korišćene su u stambene, sakralne, ceremonijalne, umetničke i agregatne svrhe. Za građevinske radove, Lepenjani – stanovnici Lepenskog Vira – koristili su štapove, užad i drugi sličan alat; čak i položaj senki. Osim umetničkih veština i instinkta za korišćenje prostora, istraživanja sprovedena da bi se istražila ova pitanja pokazuju da su Lepenjani posedovali znanje u oblastima koje ljudi danas ne bi pripisali ljudima iz antičkog sveta. Lepenjani su posedovali veliko znanje o simetriji, geometriji, pravim uglovima, čak i zlatnom preseku, koji je vidljiv spolja i, još više, u unutrašnjosti zgrada.
shutterstock
Ukupna arhitektura Lepenskog vira specifičnog je oblika sa svim kućama izgrađenim prema planu. Oblik je bio trapezoidan sa podnom konstrukcijom od neke vrste gipsa – tj. Krečnjačke gline pomešane sa životinjskim izmetom i pepelom. Kamena pojačanja nosila su krov, dok je manje kamenje postavljeno oko ognjišta blizu ulaza. Ognjište u kući bilo je važan element na tom mestu. Nije služilo samo za grejanje, već i kao zaštita od životinja. Žar je odvojen, prekriven pepelom i nošen do zore kada je bio potreban za još jednu vatru.
Zanimljiva je činjenica u vezi sa verskim običajima Lepenaca, a posebno način na koji su sahranjivali preminule. Lepenjani su bili puni poštovanja kada su u pitanju njihovi preci i običaji. U stvari, preci su sahranjeni unutar kuća, ispod podne konstrukcije. U slučaju određenih ukopa, postoje jasni dokazi o smetnjama veličine grobova na podovima kuća od gipsa, dok za neke druge sahrane nema tragova takvih poremećaja, što znači da su mlađi od kuća u kojima su počivali. Smatra se da male sale na podnim površinama služe kao način komunikacije sa precima. Pošto su živeli tako blizu smrti, nije ih bilo strah od iste.
5300. p. n. e. stanovnici Lepenskog Vira prošli su kroz tzv. neolitsku revoluciju koja predstavlja početak perioda borel kada nivo vode opada reka, stvara se „crnica“, a tople šume se rasprostiru do srednje Evrope. Stanovnici Lepenskog Vira pripitomljavaju prve životinje i počinju da se bave zemljoradnjom.
shutterstock
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Legenda o Nadi i Relji: kako je nastao Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Gde car i ptice vladaju: priča o Carskoj Bari
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Komentari(0)