ZLATNE RUKE LEK ZA SRCE I DUŠU Sokobanja kao domaćin za sve ljubitelje tradicionalne srpske hrane
Turističko-kulturna manifestacija „Zlatne ruke“ održava se od 1983. god. i predstavlja takmičenje u pripremanju starih, zaboravljenih jela i veštinama starih zanata.
Broj posetilaca ove manifestacije je uvek veliki, jer se održava u jeku sezone, a postoji i veliko interesovanje posetilaca, naročito iz velikih urbanih sredina, da vide i dožive tradicionalne običaje i nematerijalno kulturno nasleđe, koji postaju prava retkost u današnjem modernom svetu.
Posetioci su u prilici da probaju neka od starih srpskih zaboravljenih jela, ili da kupe autentične suvenire izrađene na tradicionalan način. Svake godine prijavi se preko 100 učesnika iz svih krajeva Srbije, a manifestaciju poseti više od 5.000 turista i meštana.
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE TRADICIONALNE ČORBE Njihov ukus će vas opčiniti
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE TRADICIONALNE ČORBE Njihov ukus će vas opčiniti
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
shutterstock
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE TRADICIONALNE ČORBE Njihov ukus će vas opčiniti
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Možda vas zanima:
NAJPOPULARNIJE TRADICIONALNE ČORBE Njihov ukus će vas opčiniti
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Manifestacija „Zlatne ruke“ pored takmičarskog karaktera, ima jednu mnogo bitniju funkciju, a to je očuvanje tradicionalnog nasleđa, kulture i običaja za buduće generacije.
Od početka manifestacije pa do danas uvek se vodilo računa da se jela pripremaju od zdravih namirnica koje potiču iz sokobanjskog kraja, bez dodataka savremenih hemijskih sredstava i u tradicionalnim zemljanim sudovima: crepulja, grne, đuveč, kotlić, tiganj, ožeg i dr.
Tokom godina je manifestacija pored pripreme starih jela dobila i disciplinu domaća radinost i stari zanati koja obuhvata nekoliko kategorija:
- najočuvaniji i najoriginalniji eksponat,
- korišćenje etno motiva na savremenim upotrebnim vrednostima,
- najbolji vez,
- ručni rad rađen u toku manifestacije,
- očuvanje tradicije starih zanata.
Domaćice iz sokobanjskih sela su uvek bile među najboljima na republičkim takmičenjima, što govori o njihovoj veštini, ali i specifičnosti sokobanjskih tradicionalnih specijaliteta, koji se mogu naći samo u ovim krajevima kao što su belmuž, šuš-muš, kravajčići, sokobanjski tucani sir i dr.
shutterstock
Manifestacija poslednjih godina poprima nacionalni karakter, tako da posetioci pored tradicionalnih jela, rukotvorina i narodnih nošnji iz sokobanjskog kraja, mogu videti i upoznati tradiciju, običaje i kulturno nasleđe i nekih drugih krajeva Srbije.
Još jedna potvrda kvaliteta ove manifestacije je stigla 2014. godine u vidu nagrade Turistički cvet, najznačajnijeg priznanja u oblasti turizma koje dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Ova nagrada je posebno vredna imajući u vidu da je konkurencija bila žestoka, jer su se među nominovanim manifestacijama nalazile i Vrnjački karneval i Oplenačka berba.
shutterstock
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)