Turističko-kulturna manifestacija „Zlatne ruke“ održava se od 1983. god. i predstavlja takmičenje u pripremanju starih, zaboravljenih jela i veštinama starih zanata.
Broj posetilaca ove manifestacije je uvek veliki, jer se održava u jeku sezone, a postoji i veliko interesovanje posetilaca, naročito iz velikih urbanih sredina, da vide i dožive tradicionalne običaje i nematerijalno kulturno nasleđe, koji postaju prava retkost u današnjem modernom svetu.
Posetioci su u prilici da probaju neka od starih srpskih zaboravljenih jela, ili da kupe autentične suvenire izrađene na tradicionalan način. Svake godine prijavi se preko 100 učesnika iz svih krajeva Srbije, a manifestaciju poseti više od 5.000 turista i meštana.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Manifestacija „Zlatne ruke“ pored takmičarskog karaktera, ima jednu mnogo bitniju funkciju, a to je očuvanje tradicionalnog nasleđa, kulture i običaja za buduće generacije.
Od početka manifestacije pa do danas uvek se vodilo računa da se jela pripremaju od zdravih namirnica koje potiču iz sokobanjskog kraja, bez dodataka savremenih hemijskih sredstava i u tradicionalnim zemljanim sudovima: crepulja, grne, đuveč, kotlić, tiganj, ožeg i dr.
Tokom godina je manifestacija pored pripreme starih jela dobila i disciplinu domaća radinost i stari zanati koja obuhvata nekoliko kategorija:
najočuvaniji i najoriginalniji eksponat,
korišćenje etno motiva na savremenim upotrebnim vrednostima,
najbolji vez,
ručni rad rađen u toku manifestacije,
očuvanje tradicije starih zanata.
Domaćice iz sokobanjskih sela su uvek bile među najboljima na republičkim takmičenjima, što govori o njihovoj veštini, ali i specifičnosti sokobanjskih tradicionalnih specijaliteta, koji se mogu naći samo u ovim krajevima kao što su belmuž, šuš-muš, kravajčići, sokobanjski tucani sir i dr.
shutterstock
Manifestacija poslednjih godina poprima nacionalni karakter, tako da posetioci pored tradicionalnih jela, rukotvorina i narodnih nošnji iz sokobanjskog kraja, mogu videti i upoznati tradiciju, običaje i kulturno nasleđe i nekih drugih krajeva Srbije.
Još jedna potvrda kvaliteta ove manifestacije je stigla 2014. godine u vidu nagrade Turistički cvet, najznačajnijeg priznanja u oblasti turizma koje dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Ova nagrada je posebno vredna imajući u vidu da je konkurencija bila žestoka, jer su se među nominovanim manifestacijama nalazile i Vrnjački karneval i Oplenačka berba.
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude „zlatne planine”, svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
Gotovuša je moderna šarplaninska varošica koja predstavlja simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu. Naselje se nalazi na jugu Kosova, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke, ima oko 1300 stanovnika srpske nacionalnosti.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Komentari(0)