I SRBIJA IMA SVOJ VIMBLDON Takmičari iz Srbije i regiona ukrstili su naoštren alat na neprikosnovenom travnatom terenu Rajca
Zamirisale su pokošene livade na padinama planine Rajac. Takmičari iz Srbije i regiona ukrstili su kose spremni da pokažu i dokažu svoju snagu i veštinu.
Tradicioalna manifestacija koja duže od pola veka slavi težak rad seljaka održana je uprkos najavljenim pljuskovima i velikoj magli. Nije bilo lako ni učesnicima, a ni žiriju. Najbolji i najbrži od svih bio je Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca kojem je ovo peta pobeda na „Kosidbi na Rajcu“, drugo mesto osvojio je Milorad Sladojević, a treće mladi Vuk Vučković iz Čačka koji se sojevremeno bio i najmlađi osvajač „Zlatne kose“.
Rina.rs
„Ovo je za nas kao kosački Vimbldon, spremamo se i takmičimo celo leto kako bi se na što bolji način predstavili. Za zlatan otkos najvažniji dobar alat, ali i fizička spremnost. Kvalitetna kosa je najbitnija, mora biti dobro naoštrena. Prvi zamah je ključan. Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najviše treba da kosite ovim središnjim delom, a ne vrhom kose”, otkriva svoju tajnu ovaj mladi kosač.
Rina.rs
Brus za pojasom neizostavan je detalj, a kosa mora stalno da se oštri, da bi trava bila dobro pokošena. To je prirodni kamen koji služi za oštrenje, nasloni se na kosu i usko povlači, ali morate paziti da se ne posečete. Trava na Rajcu je tvrda i jaka i ako se niste dobro naoštrili, nema pobede”, rekao je Vuk za RINU.
Kose se prihvatio i jedan Kanađanin
Ovogodišnja manifestacija okupila je 20 takmičara, 30 revijalaca i četiri ekipe. Gosti su stigli iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije a kose i brusa se prihvatio i jedan Kanađanin, koji o Kosidbi na Rajcu snima dokumentarni film.
„Moj otac je poreklom Srbin, već neko vreme provodimo u Srbiji i fasciniran sam mnogim stvarima. Pokazali su mi par poteza i zamaha, pa sam ove godine i takmičar na Rajcu. Sasvim je sigurno da je potrebno veliko iskustvo i snaga da bi se ovde pobedilo, ali nadam se da ću kroz tening i ja još više usavršiti ovu veštinu“, rekao je Sebastijan Skulerstejdž iz Kanade.
Rina.rs
Kosidbu na Rajcu 51. po redu svečano je otvorila ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić ističući značaj ovog i sličnih događaja koji se organizuju u Srbiji.
„Na ovaj način čuvaju se stari srpski običaji i tradicija što je veoma važno, a sa druge stane ovakve manifestacije okupljaju i veliki broj posetilaca što ima turistički značaj. Turističkom potencijalu Kosidbe na Rajcu doprinosi i njen međunarodni karakter, što je još jedan dokaz koliko srpsku tradiciju poštuju i građani ostalih zemalja“, naglasila je Tatjana Matić.
Rina.rs
Zbog svih elemenata koje obuhvata Kosidba na Rajcu bi trebalo da se nađe na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, poput kola i slave, a potom i na UNESKOVOJ listi.
„To nije samo košenje trave nego ceo niz događaja i običaja koji svedoče o tome kako su ljudi živeli nekad. Zdravica, zatim ručak na tek pokošonoj travi, vodonoša koji je jako važan tokom kosidbe, biranje đidije ili domaćina.. to su sve elementi koji je čine odlično organizovanom i sadržajnom manifestacijom, pa se nadamo da će se uskoro naći na ovim renomiranim listama“, istakla je etnolog Snežana Ašanin.
(Izvor: RINA.rs)
Tri kamena sarkofaga u podnožju Rajca kriju TAJNE DESPOTSKE PORODICE: Da li su u manastiru Vavedenje sahranjeni Đurađ i prokleta Jerina?
Crkvina ili Manastirina, ruševine su srednjevekovnog manastira, koje se nalaze u Slavkovici kod Ljiga, u podnožju Rajca. Kompleks je podignut krajem 13. ili početkom 14. veka, a pretpostavlja se da grobovi u narteksu crkve pripadaju despotu Đurađu Brankoviću, njegovoj supruzi Jerini i sinu Lazaru.
IZ KAMENA JE POTEKLA ČUDOTVORNA VODA Meštani sela kod Čačka tvrde da se vekovima leče na izvoru kod manastira Voljavča
Na pola puta između Kraljeva i Čačka u samom srcu Srbije, u selu Tavnik, nalazi se jedna od velikih pravoslavnih svetinja. Manastir Voljavča pod svojim okriljem ima staru crkvu brvnaru i drugu iz 19. veka.
OVO JE KUĆA ISPRED KOJE JE SVE POČELO: Neraskidiva veza između sela Gornja Crnuća i dinastije Obrenović
Udaljena dvadesetak kilometara od centra Gornjeg Milanovca, kraj puta za Кragujevac leži selo Gornja Crnuća, u kojoj je od 1815. do 1817. stolovao „prvi srpski knez posle Кosova”, Miloš Obrenović. O njegovom životu u Crnući i neraskdivioj vezi ovog rudničkog sela i srpske dinastije, pre sedam godina u autorskom izadnju, svetlost dana ugledala je knjiga „Кnez Miloš i Crnuća”, autora Jevđa A. Jevđića.
"Dolaze zbog vere u isceljenje, ali i da će naći srodnu dušu": Tajna nepristupačnog manastira na jugu Srbije gde dolaze i pravoslavci i muslimani da pronađu mir
Manastir Crna reka smešten je na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, a spas u njemu pronalaze i pravoslavci i muslimani. Veruje se da ima isceliteljske moći, a da su mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne.
Najveće zvono na Balkanu nalazi se u ovom SRPSKOM SELU: Rusko carsko zvono teško je čak 13 TONA i zazvoniće na ovaj veliki praznik
Manastir Svetog Luke u Bošnjanu izgrađen je za vreme Turaka, a danas je centar duhovnosti i hodočašća. U manastiru se nalazi jedno od najvećih zvona na Balkanu, teško 13 tona, koje je dar od porodica iz Rusije.
Komentari(0)