SREDNJOVEKOVNI DUHOVNI BISER NA SRPSKOJ PLANINI Ova dva manastira čuvaju tajne srpske istorije
Potreba modernog turiste je da pored svih pogodnosti koje savremeni turizam pruža istraži i predele koji nisu toliko pristupačni i dostupni.
Upravo na takvim mestima u prošlosti su podizani manastiri kao svojevrsni spomenici kulture, duhovnosti i istorije srpskog naroda. Želja turista je da posetom takvim mestima saznaju nešto više o sebi kroz pomoć mudrih duhovnika, da prisustvuju religijskim ritualima ili da se upoznaju sa kulturnom baštinom predela na kojem se svetilište nalazi.
„Zlatibor kao najposećenija planina u Srbiji poznata je po brojnim zanimljivim lokalitetima u blizini samog turističkog centra, uglavnom poznatim turistima koji godinama posećuju „ zlatnu planinu”, Na svojom obroncima ona “skriva” dva dragulja od velike kulturne i duhovne vrednosti: manastire Uvac i Dubravu. Podignuti uz sam kanjon reke Uvac, čuvenu po meandrima čije slike krase neke od najpoznatijih svetskih turističkih časpopisa i sajtova, posetiocima pored kulturnog iskustva nude i doživljaj prave netaknute zlatiborske prirode“, kažu u TO Zlatibor.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
rina.rs
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Možda vas zanima:
DEDA MILOJKO SA ZLATIBORA JE MEDICINSKI FENOMEN Srce mu sa leve prešlo na desnu stranu, doktori mu davali tri meseca života, a on gazi 10. deceniju (FOTO)
"Nikada nisam kukao, samo taj jedan put u užičkoj bolnici kada nisu hteli da me operišu, a ja sam umirao od bolova. Кažu mi, ne možemo da te operišemo jer ne znamo da li ćeš preživeti, ja sam rekao operišite na moju odgovornost. I evo me i danas među živima".
NESVAKIDAŠNJI PODVIG SAMOUKOG DRVODELJE Trebalo mu je dva meseca i kubik i po građe od lipovog drveta za ovu skulpturu (FOTO)
Samouki drvodelja iz zlatiborskog sela Šljivivica jedan je od onih koji je svoju ljubav i hebo pretočio u posao.
Manastir Uvac nalazi se u selu Stublo, na granici opština Čajetina i Priboj. Na velikom arheološkom lokalitetu 1994. godine otkrivene su i otkopane zidine dimenzija 17 x 12 metara. Ceo manastirski kompleks Uvac svedočanstvo je o davnašnjem postojanju jednog velikog duhovnog centra u ovom kraju. Još uvek se ne zna ko je ktitor manastira, koliko je puta rušen i obnavljan. Na stranicama jedne crkvene knjige iz 1622. godine saznajemo da je Hram posvećen Rođenju Presvete Bogorodice.
Prvobitna crkva je bila manjih dimenzija, koju je manastirsko bratstvo u 16. a zatim i u 17. veku proširilo dodajući pripratu, bočne pevnice i širu oltarsku apsidu. O ovim obnovama svedoče novčići sa tačnim godinama kovanja koji su pronađeni tokom poslednje obnove manastira. Sačuvano je veliko bogatstvo plastike, rozete, krstionice, čiraci, delovi mermernog crkvenog mobilijara i predmeta od gvožđa i keramike. Živopis je, nažalost, potpuno uništen, izuzev delimičnih fragmenata fresaka Svetog Arhangela Mihaila i Svetog Simeona.
View this post on Instagram
„Zahvaljujući istraživanjima i radu Narodnog muzeja iz Užica početkom devedesetih sagrađeni su i osveštani crkva i konak, a ceo kompleks je stavljen pod zaštitu države. Na Malu Gospojinu 1995. manastir Uvac je ponovo oživeo posle gotovo tri veka“, navode u TO Zlatibor.
Manastir Dubrava se nalazi se na jednom od meandara reke Uvac, na uzvišenju koje je sa tri strane okruženo kanjonom reke. Sa njega se pruža predivan pogled na netaknutu prirodu i rečni tok.
rina.rs
O istorijatu manastira ne postoje pouzdani pisani podaci, ni o vremenu nastanka, ni o tome ko ga je sagradio. Sa sigurnošću se samo može reći da je izgrađen u srednjem veku. Za otkrivanje ovog srednjovekovnog hrama najzaslužniji je jeromonah Danilo, koji je tokom službovanja u manastiru Uvac više od dve godine proveo lutajući po zlatiborskim padinama u potrazi za ruševinama svetinje koja mu se nekoliko godina pre dolaska u Uvac počela ukazivati tokom molitvi.
U proleće 2001. pronašao je prve tragove hrama i pune tri godine boravio u obližnjoj pastirkoj kolibi ili pešačio iz Uvca (gde je i dalje službovao) kako bi radio na otkrivanju manastira. U pomoć su mu pritekli meštani i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Otpočelo je otkopavanje ruševina i tom prilikom su pronađene dva metra visoke ruševine manastirske crkve, a pedesetak metara dalje i ostaci manastirskog konaka. Pronađeni ostaci su od sige, materijala koji se koristio za izgradnju srednjovekovnih manastira, pa se zbog toga sa sigurnošću može tvrditi da je i ovo bila srednjovekovna svetinja.
View this post on Instagram
Tokom iskopavanja ruševina, na mestu gde se u pravoslavnim svetkovinama nalazio oltar, na dubini od 80 cm, meštanin Mitar Đurović, je pronašao skrivnicu sa više od 260 dobro očuvanih mletačkih zlatnika iz 17. i 18. veka. Počinje obnova prvobitne stare bogomolje posvećene Svetom velikomučeniku Pantelejmonu (mala manastirska crkva), a kasnije i izgradnja veće crkve posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom. Kasnije su izgrađeni i manastirski konaci za smeštaj sestrinstva (danas je to ženski manastir), gostoprimnica, ekonomski objekti i druge građevine.
Manastiri su na oko 30 km od centra Zlatibora. Put do manastira Dubrava je pristupačniji pa je do njega moguće doći putničkim vozilom, dok je do manastira Uvac potrebno deonicu od poslednjih nekoliko kilometara preći peške. Za odvažnije izlet može biti i prava avantura. Postoji mogućnost da se u centru iznajmi terensko vozilo, kvad ili četvorotočkaš i da se uz pratnju vodiča napravi izlet. Takođe turisti koji su u dobroj fizičkoj kondiciji i željni da naprave neki vid hodočašća imaju mogućnost da to urade uz pratnju lokalnog planinarskog vodiča. Za sve potrebne informacije o tome zainteresovani se mogu javiti u Info-centar Turističke organizacije Zlatibor.
View this post on Instagram
(Izvor: RINA.rs)
GAMZIGRAD Ovo mesto u SRBIJI JE BILO REZIDENCIJA RIMSKOG CARA koju je nazvao po MAJČINOM imenu
Gamzigrad je arheološko nalazište antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine.
Cene u ovim banjama u Srbiji su najpristupačnije za praznike: Već se rezervišu mesta za Novu godinu
Banje u našoj zemlji bude interesovanje i kod stranih i kod domaćih turista
USKORO ĆE ZASIJATI NOVIM SJAJEM Ovu srpsku speleološku atrakciju svake godine poseti preko 100.000 ljudi (FOTO)
Najposećeniji speleološki objekat Srbije, Stopića pećina je važan deo ponude „zlatne planine”, svima atraktivna i dostupna, a poseti je svake godine preko 100.000 ljudi.
GOTOVUŠA Simbol opstanka Srba na Kosovu i vekovnog skladnog suživota sa komšijama (VIDEO)
Gotovuša je moderna šarplaninska varošica koja predstavlja simbol opstanka Srba na svojim vekovnim ognjištima na Kosovu. Naselje se nalazi na jugu Kosova, na severoistočnim padinama Šar-planine, sa obe strane gornjeg toka reke Lepenac i Gotovuške reke, ima oko 1300 stanovnika srpske nacionalnosti.
Verovali ili ne, smeštaj u ovoj banji košta ispod 1.000 dinara: Njena lekovita voda izlečila mnoge vladare Srbije
Smeštaj u ovoj banji se može naći i po povoljnim cenama.
Komentari(0)