NAJSTARIJA SAČUVANA ZGRADA U VALJEVU Mesto gde je počelo da sviće jutro slobode srpskog naroda i krvava borba
Oni koji se upute u Valjevo, imaće priliku da u najstarijoj sačuvanoj zgradi ovog grada osete i oslobodilački duh srpskih ustanika
Sa krova od ćeramide, u februaru 1804. godine, nad varoši su se izdigle dve glave srpskih velikaša. Glave Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića bile su istaknete kao upozorenje, ali su narod podstakle na sasvim suprotno – Srpsku revoluciju.
Ovaj događaj istorija pamti kao Seču knezova, Aleksu i Iliju narod je upamtio kao njegove simbole, a zgradu iz koje su izvedeni na gubilište i na čijem krovu su kasnije stajale njihove glave – kao mesto gde je počela broba za slobodu.
Možda vas zanima:
DETETU NIJE BILO SPASA DO DOLASKA U OVAJ SRPSKI MANASTIR Potresna ispovest majke koja je pomoć našla tamo gde ni lekari nisu mogli ni umeli
Ljudi često svedoče isceliteljskim čudima u srpskim manastirima, ali ovaj je najčuveniji po iseceljenju i posećuju ga iz celog sveta.
TIRKIZNI BISER VALJEVSKOG KRAJA Jezero koje u sebi skriva veliku svetinju, mnogi se i dan danas bune zbog toga!
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva.
Možda vas zanima:
DETETU NIJE BILO SPASA DO DOLASKA U OVAJ SRPSKI MANASTIR Potresna ispovest majke koja je pomoć našla tamo gde ni lekari nisu mogli ni umeli
Ljudi često svedoče isceliteljskim čudima u srpskim manastirima, ali ovaj je najčuveniji po iseceljenju i posećuju ga iz celog sveta.
TIRKIZNI BISER VALJEVSKOG KRAJA Jezero koje u sebi skriva veliku svetinju, mnogi se i dan danas bune zbog toga!
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva.
Možda vas zanima:
DETETU NIJE BILO SPASA DO DOLASKA U OVAJ SRPSKI MANASTIR Potresna ispovest majke koja je pomoć našla tamo gde ni lekari nisu mogli ni umeli
Ljudi često svedoče isceliteljskim čudima u srpskim manastirima, ali ovaj je najčuveniji po iseceljenju i posećuju ga iz celog sveta.
TIRKIZNI BISER VALJEVSKOG KRAJA Jezero koje u sebi skriva veliku svetinju, mnogi se i dan danas bune zbog toga!
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva.
Možda vas zanima:
DETETU NIJE BILO SPASA DO DOLASKA U OVAJ SRPSKI MANASTIR Potresna ispovest majke koja je pomoć našla tamo gde ni lekari nisu mogli ni umeli
Ljudi često svedoče isceliteljskim čudima u srpskim manastirima, ali ovaj je najčuveniji po iseceljenju i posećuju ga iz celog sveta.
TIRKIZNI BISER VALJEVSKOG KRAJA Jezero koje u sebi skriva veliku svetinju, mnogi se i dan danas bune zbog toga!
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva.
Možda vas zanima:
DETETU NIJE BILO SPASA DO DOLASKA U OVAJ SRPSKI MANASTIR Potresna ispovest majke koja je pomoć našla tamo gde ni lekari nisu mogli ni umeli
Ljudi često svedoče isceliteljskim čudima u srpskim manastirima, ali ovaj je najčuveniji po iseceljenju i posećuju ga iz celog sveta.
TIRKIZNI BISER VALJEVSKOG KRAJA Jezero koje u sebi skriva veliku svetinju, mnogi se i dan danas bune zbog toga!
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva.
SEČA KNEZOVA
Hadži Mustafa-paša je, kako istorija kaže, bio blag prema stanovništvu Smederevskog sandžaka. Život Srba pod njegovom vladavinom bio je podnošljiv.
Dahije i njihova samovolja predstavljala je pretnju i Srbima, ali i Osmanlijama. Oni su želeli da upravljaju Beogradskim pašalukom nezavisno od Visoke porte, i okupljali su oko sebe istomišljenike.
Nakon Svištovskog mira, sultan Selim III je 1791. janjičarima zabranio pristup Beogradskom pašaluku, a Srbima je 1793. i 1794. godine dao povlastice, kako bi branili i Cartsvo i sebe branili od dahija.
Kada je Napoleon Bonaparta pokrenuo vojnu ekspediciju na Egipat Porta je morala da preusmeri snage i povuče redovnu vojsku sa Balkana. Tu su dahije videle svoju priliku.
Zbog prilika u Egiptu, Osmansko carstvo nije više bilo u mogućnosti da kontroliše stanje na Balkanu. Ferman o povratku janjičara u Smederevski sandžak izdat je 1798. godine.
Nakon povratka ubijen je Hadži Mustafa-paša, ukinute su povlastice, a Aganlija, Alija Kučuk, Jusuf Mula i Mehmed Fočić-aga su podelila pašaluk na četiri dela i zavela diktaturu. Sami su ubirali poreze i druge dažbine, a sudili su i presuđivali po svojoj volji.
Stanje u pašaluku postalo je nemoguće za život. Nezadovoljstvo naroda je raslo, a iako zastrašeni, Srbi su bili motivisani na ujedinjenje i pobudnu. Prva veća pobuna desila se u leto 1802. godine. Sama pobuna je ugušena, ali je pritisak na dahije rastao, narod se budio i istovremeno na različitim krajevima pašaluka – nahijama – su se okupljali ustanici.
Dvanaest knezova valjevske nahije okupilo se 1803. godine. Među njima najistaknutiji – Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin – dogovorili su da će ustanak biti podignut kroz nekoliko meseci, a Aleksa Nenadović je pisao austrijskom komandantu u Zemunu majoru Mitezeru.
Foto: wikipedia
Pismo poslato komandantu u Zemunu došlo je do ruku dahija. Bojeći se i austrijske intervencije u mogućem ustanku, Aganlija, Alija Kučuk, Jusuf Mula i Mehmed Fočić-aga su organizovali pogubljenja srpskih starešina.
Četvrtog dana februara 1804. godine, većina istaknutijih Srba trgovaca, knezova, sveštenika, naročito onih koji su se istakli u borbi protiv janjičara i u Kočinoj krajini izgubilo je život.
MUSELIMOV KONAK – SIMBOL SRPSKE REVOLUCIJE
Muselimov konak danas je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu. Nekada je bila deo većeg kompleksa u centru varoši iz koje je upravljao turski upravnik Valjevske nahije.
Foto: wikipedia
Prizemna zgrada, tipična za turski period, izgrađena u 18. veku. Pravougaonog je oblika sa dva naspramno postavljena trema duž podužnih strana. Građena je lomljenim kamenom, sa podrumom koji je ispod cele površine prizemlja i koji ima spoljne prilaze. Krov je četvorovodni, sa ćeramidom kao pokrivačem. Na tom krovu bile su istaknute glave dva velikaša.
Termin Srpska revolucija prvi put je upotrebio Leopold Ranke u svojoj knjizi Die Serbische Revolution i odnosi se na nekoliko događaja koji su se dešavali u periodu od 1804-te do donošenja Sretenjskog ustava, 1835. godine. Svi ti odgađaji – Prvi i Drugi srpski ustanak, Hadži Prodanova i Miletina buna – simbolično su počeli ovde, pod glavama valjevskih knezova.
Aleksa i Ilija su postali simboli seče knezova, a Muselimov konak je, kako to zaključuju u Narodom muzeju u Valjevu, u tradiciji naroda zapadne Srbije zapamćen kao mesto gde je počelo da sviće jutro slobode.
Konak je danas deo Narodnog muzeja u Valjevu i ima dve stalne postavke. U podrumu u kome su bili zatočeni Aleks Nenadović i Ilija Birčanin posetioci mogu da obiđu izložbu „Seča knezova“, a u prizemlju „Valjevska nahija i Valjevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku“.
Pećina Samar kod Svrljiga: Jedina pećina u Srbiji kroz koju prolazi put
Na padinama Svrljiških planina nalazi se prirodni fenomen koji iznenađuje sve posetioce – pećina Samar, jedina u Srbiji kroz koju prolazi asfaltni put. Ovaj jedinstveni prizor pokazuje kako se priroda i čovek ponekad susretnu na nesvakidašnji način.
HUNI, TURCI, KELTI... Ovo srpsko selo je NEZAOBILAZAN deo ISTORIJE BALKANA
Svi koji poznaju modernu srpsku istoriju znaju za značaj Orašca
JEZERO KOЈE KLJUČA: Zašto se na Kopaoniku voda nikada ne ledi i misterija lekovitog blata
Kopaonik, naša najpopularnija planina, krije tajnu moć u svom podnožju. Otkrivamo kako termalni izvori Jošaničke Banje, sa temperaturom vode od skoro 80 stepeni, utiču na okolinu i zašto se mineralno blato sa Kopaonika koristi u ekskluzivnim spa centrima za lečenje reume i neuroloških oboljenja.
Iz ove banje u Srbiji se svako vratio zdrav! Jedno od lepših lečilišta, a noćenje u njoj bagatela!
Sijarinska Banja predstavlja jedno od lepših lečilišta u Srbiji
MESTO GDE SE REKA SPUŠTA U PAKAO: Otkrijte Veliki Buk, vodopad koji hrani reka-ponornica i tajna Beljanice
U Istočnoj Srbiji, nedaleko od Despotovca, skriva se spektakularni vodopad Veliki Buk, poznat i kao Lisine. Istražujemo zašto je ovaj vodopad toliko moćan u jesen, kako se reka Vrelo rađa iz ponora Beljanice i kakvu geološku misteriju krije ovaj biser Južnog Kučaja.
Komentari(0)