PRELEP GRAD NA SEVERU SRBIJE U nekada bogatom gradu koji je bio centar Bačke ostale su građevine iz tog perioda koje podsećaju na period uzleta i bogatstva Subotice

M. M.

20:00

Turizam 0

U nekada bogatom gradu koji je bio centar Bačke ostale su građevine iz tog perioda koje podsećaju na period uzleta i bogatstva.

PRELEP GRAD NA SEVERU SRBIJE U nekada bogatom gradu koji je bio centar Bačke ostale su građevine iz tog perioda koje podsećaju na period uzleta i bogatstva Subotice
Shutterstock

 

Ako bi vam neko ikad postavio pitanje koji je bio drugi grad po broju stanovnika u Kraljevini Srbiji 1914, nikada ne biste pogodili. Sa svojih 80 000 stanovnika drugi po veličini grad u tadašnjoj Srbiji bio je Bitolj. Nikada vam ne bi pao na pamet. Slično pitanje vam je postavljeno samo je u pitanju period nakon Prvog svetskog rata, u Kraljevini SHS, šta biste rekli? Sarajevo, Zagreb, Novi Sad ili čak Split? Ne, odgovor je na severu, slično kao što je odgovor na prethodno pitanje bio na jugu. U pitanju je Subotica.

Subotica se nakon Prvog svetskog rata našla u neposrednoj blizini granice između dve novoformirane države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Mađarske. Ovakav položaj je izuzetno osakatio i odsekao grad od njegovog prirodnog i privredno okruženja, pa je grad izgubio nekadašnji značaj koji je imao u Austrougarskoj carevini.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U nekada bogatom gradu koji je bio centar Bačke ostale su građevine iz tog perioda koje podsećaju na period uzleta i bogatstva Subotice, koja se utrkivala sa Budimpeštom i drugim Mađarskim gradovima u gradnji velelepnih zgrada.

Krajem 19. i početkom 20. veka Subotica je bila u periodu izuzetnog rasta broja stanovnika i bogatstva. Veći grad je zahtevao veće javne zgrade, većnice, sudove… Bogati Subotičani nisu hteli da zaostaju za drugim gradovima dvojne monarhije, a u gradnji hteli čak i da ih nadmaše.

Želeći da lepotom nadmaše ekletiku i postojeći konvencionalni akademizam, širom su otvorili vrata novoj umetnosti i arhitekturi secesije, pa grad na severu i dan danas pleni svojom lepotom i raskošom. Ovo su neka od najlepših zdanja Subotice:

Rajhlova palata (Likovni susret)

Nasuprot železničke stanice nalazi se secesijska zgrada Likovnog susreta, smeštena u nekadašnju Rajhl-palatu izgrađenu 1904. Sagrađena je prema projektu Ferenca Rajhla, po kome i nosi ime. Od početka šezdesetih godina prošlog veka, Rajhl-palata tj. likovni susret, predstavlja mesto gde se održavaju najreprezentativnije izložbe u gradu.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Andy (@andysspace)

 

Gradska kuća

Gradska kuća u Subotici je najveća a po mnogima i najlepša građevina Subotice. Podignuta je za dve godine, od 1908. do 1910, ali su vrhunski majstori onog vremena još pune dve godine ukrašavali njene enterijere.

Podignuta je po projektu Marcela Komora (1868—1944) i Deže Jakaba (1864—1932), budimpeštanskih arhitekata, u tada vrlo modernom stilu – ugarskoj varijanti secesije. Ukrašena je sa bezbroj šara stilizovanog cveta lale.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Milena Nedic (@nedic51)

Sinagoga

Sinagoga je izgrađena kao skladna monumentalna građevina opet po projektu budimpeštanskih arhitekata Marcela Komora i Deže Jakaba. Kupola nad centralnim delom obogaćena je konstruktivnim inovacijama tako da počiva na gvozdenoj konstrukciji koju nosi osam gvozdenih stubova. Od 2003. u kontinuitetu se izvode obimniji radovi. Posle obnavljanja je svečano otvorena 2018. godine.

 

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Gde za vikend? Srbija u ❤🚴‍♂️🚘 (@vikend.beg)

Komentari(0)

Loading