VELIČANSTVEN DVORAC NA SEVERU SRBIJE Kako je zadužbina Bogdana Dunđerskog dobila ime
Posed na kome se nalazi prelepi dvorac pripadao je porodici Dunđerski, koja je početkom 19. veka iz Hercegovine došla u Vojvodinu, tada sastavni deo Austrougarske.
U srcu vojvođanske ravnice, na 14 kilometra od Bečeja prema Bačkoj Topoli, skriva se dvorac, ali ne bilo kakav: to je dvorac u kojem bajka i dalje živi. Kada parkirate svoje kočije i uđete u kompleks dvorca, bajka može da počne, uživajte u svojoj toaleti, zaigrajte valcer i zapamtite da ne morate bal napustiti pre dvanaest, zabava može trajati koliko god vi želite. I ko zna, možda se vaš princ ili princeza kriju iza zidina velelepnog belog dvorca Bogdana Dunđerskog.
Večno drugarstvo velikaša i umetnika
O prijateljstvu Dunđerskog i Predića svedoči i deo veleposednikovog testamenta: „Na mojem salašu sagradio sam jednu crkvu ukrašenu umetničkim radom mojeg dobrog prijatelja, akademskog srpskog slikara Uroša Predića. Moja je želja, te prema ovoj naređujem, da se na mojem salašu u mojoj kosturnici uzidanoj u samoj crkvi sahranim. Kako je moj prijatelj Uroš Predić još za svog života izrazio želju da bude u toj crkvi i on sahranjen, to molim Maticu srpsku da izvrši moju želju, a i želju Uroša Predića, koga će o trošku zadužbine preneti u moju crkvu odande gde se bude rastavio od života… Zabranjujem za sva vremena da se u mojoj crkvi u zidanoj kosturnici osim mene i mojeg prijatelja Uroša Predića još neko sahrani.“
Printscreen wikipedia
Posed na kome se nalazi prelepi dvorac pripadao je porodici Dunđerski, koja je početkom 19. veka iz Hercegovine došla u Vojvodinu, tada sastavni deo Austrougarske. Kako je ova porodica važila za najimućniju na ovim prostorima, Bogdanu Dunđerskom, najkontroverznijem njenom članu, nisu se sviđale glasine da je ostao bez novca, pa je sagradio dvorac iz mašte usred nepregledne vojvođanske ravnice – onako, iz inata. Dvorac je odslikavao svog tvorca, bio je raskošan, bogat i moćan. Čitav kompleks se prostire na 65 hektara, a sastoji se od dvorca, kapele, ergele, parka s jezerom i malog kaštela (vrsta odbrambenog objekta).
Zamak je sagrađen 1925. godine po ugledu na francuske dvorce tog vremena. Arhitektura zamka je veoma zanimljiva, na njemu se prepliću barokni, romantični i neoklasični stil. Čine ga četiri ugaone kule, dve kružne i dve kupaste, kao i toranj, u stilu neogotike. Svečana sala i oba ulaza su u neklasičnom stilu. Sam dvorac ograđen je niskim zidom sa dve monumentalne kapije od kovanog gvožđa, a ima raspoznatljiv glavni toranj udružen s ugaonim kulama. Ispred zdanja iskopan je bazen, a svuda unaokolo prostire se park koji ima i svoje jezero.
Polovina poseda bila je rezervisana za konje
Bogdan je bio veliki zaljubljenik u konje, te je polovinu od celokupnog imanja podredio upravo ovim plemenitim životinjama. Deo poseda sa desne strane imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 grla. Nakon oslobođenja, konji sa imanja Dunđerskog prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas na imanju živi 80 grla, ima šest konjušnica i staza za trening galopera. Inače, iako je dvorac poznat po prezimenu svoga tvorca, njegovo ime je „Fantast“ – Fantast je bio najlepši konj na imanju koji je 1932. na Beogradskom hipodromu, kao trogodišnje grlo, pobedio u sve tri trke i osvojilo sve titule. Po završetku gradnje, zamak dobija njegovo ime. Kada je uginuo, Fantast je sahranjen u okviru kompleksa.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
OVO JE JEDAN OD NAJLEPŠIH MANASTIRA NA FRUŠKOJ GORI: Zovu ga i Srpska Sveta gora, a evo šta se u njemu DEŠAVA!
Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora, oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava
CRNO OGLEDALO ISTOKA: Jezero gde se utopilo više ribolovaca i zašto lokalci izbegavaju da plivaju
Borsko jezero na istoku Srbije važi za turistički dragulj, ali iza njegove bistre vode krije se mračna priča o nesrećama i legendama. Otkrivamo zašto ovo veštačko jezero, stvoreno na mestu rudnika, ima reputaciju opasnog mesta koje iznenada "vuče" kupače i kako je njegova prošlost dovela do misterije.
JEZIVA KLISURA I KAMENA REKA: Da li je voda u Đavoljoj Varoši zaista lekovita i kakvu legendu krije "Vaskrsla stena"
Đavolja Varoš u južnoj Srbiji je naš najpoznatiji geološki spomenik, ali malo ko zna za dve bizarne činjenice: da tamo teku dve izuzetno kisele i neobične vode, i da se stene koje zovu "Đavolje kule" neprestano obnavljaju. To je mesto mitskog prokletstva i prirodnog čuda.
TAJNA MESTA BEZ PUTA: Zašto je selo Drvengrad u Mokroj Gori, pre Kusturice, bilo poznato po čudnim proricanjima
Pre nego što je postao turistička ikona i filmski set, Drvengrad u Mokroj Gori bio je samo jedno od mnogih brdskih sela zapadne Srbije. Otkrivamo kako je nastala ideja o kućama "sklopljenim" na brdu i kakvu tajnu proricanja je skrivala Šarganska osmica.
Komentari(0)