U srcu Srbije, skriven među gustim šumama planina Goča i Stolova, raste jedinstvena vrsta drveća čija lepota i otpornost kriju brojne tajne. Iako mnogi posetioci ovih planina uživaju u prirodi, malo njih zna za značaj i posebnosti ovog prirodnog fenomena.
Crveni bor (Pinus sylvestris) retko se sreće u Srbiji u prirodnim populacijama. Međutim, na Goču i Stolovima, ova vrsta formira guste šume koje su prava riznica biodiverziteta. Crveni bor ovde uspeva zahvaljujući specifičnim klimatskim i geološkim uslovima, što ga čini simbolom otpornosti prirode.
Šumski čuvar ekosistema
Ovaj bor ima ključnu ulogu u očuvanju tla i sprečavanju erozije. Njegovi dugi koreni stabilizuju tlo na strmim padinama, dok guste krošnje pružaju sklonište mnogim vrstama ptica, sisara i insekata. Pored toga, šume crvenog bora su značajne za očuvanje vazduha, jer proizvode velike količine kiseonika.
Možda vas zanima:
Divlji konji i planinske staze: Čarobni doživljaj odmora na ovoj srpskoj planini
Uz stoletne šume, proplanke i padine pod narcisima, Stolovi su prepoznatljivi i po poludivljim konjima koji četiri decenije suvereno gospodare ovom planinom poviše Kraljeva.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Možda vas zanima:
Divlji konji i planinske staze: Čarobni doživljaj odmora na ovoj srpskoj planini
Uz stoletne šume, proplanke i padine pod narcisima, Stolovi su prepoznatljivi i po poludivljim konjima koji četiri decenije suvereno gospodare ovom planinom poviše Kraljeva.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Možda vas zanima:
Divlji konji i planinske staze: Čarobni doživljaj odmora na ovoj srpskoj planini
Uz stoletne šume, proplanke i padine pod narcisima, Stolovi su prepoznatljivi i po poludivljim konjima koji četiri decenije suvereno gospodare ovom planinom poviše Kraljeva.
Žedni i namučeni divlji lepotani dočekali svoj spas: Stigla cisterna sa 12.000 litara vode na Stolove, krdo konja konačno će moći da se napoji
Tužne slike žednih konja na planini Stolovi kod Kraljeva prethodnih dana obišle su Srbiju. Krdu konja bukvalno je pretio umiranje od žeđi jer su sva dostupna izvorišta presušila. Društvenim mrežama širili su alarmantni apeli za pomoć nesrećnim životinjama, koji su ipak urodili plodom.
Lekovit miris borovine
Osim što je estetski privlačan, crveni bor ima i lekovita svojstva. Njegova smola koristi se u tradicionalnoj medicini, dok eterična ulja, bogata terpentinom, blagotvorno deluju na disajne puteve. Posetioci često dolaze na Goč i Stolove upravo zbog čistog vazduha i aromatične borovine.
Riznica za istraživače
Botaničari i ekolozi iz Srbije i inostranstva često posećuju ove šume kako bi proučavali adaptivne mehanizme crvenog bora. Njegova sposobnost da preživi na siromašnom tlu i u nepovoljnim uslovima pruža dragocene uvide u prilagodljivost biljnih vrsta.
Pretnje i izazovi
Nažalost, šume crvenog bora nisu imune na pretnje. Neodgovorno sečenje, šumski požari i klimatske promene predstavljaju ozbiljne izazove za njihovo očuvanje. Uprkos tome, lokalne zajednice i organizacije za zaštitu prirode aktivno rade na očuvanju ovog dragocenog ekosistema.
Poseta koja inspiriše
Šetnja šumama crvenog bora na Goču i Stolovima prava je avantura za ljubitelje prirode. Ove šume nisu samo prirodni fenomen, već i podsećanje na važnost očuvanja prirodne baštine Srbije. Posetioci mogu uživati u miru, tišini i lekovitim svojstvima borovine, dok istovremeno uče o njenoj jedinstvenoj vrednosti.
Crveni bor nije samo drvo – to je simbol snage i otpornosti prirode, ali i odgovornosti koju imamo prema očuvanju ovog blaga za buduće generacije.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Potpećka pećina: Veličanstvena podzemna riznica kraj Zlakuse
Sa ulazom veličine katedrale i čudesnim pećinskim nakitom, Potpećka pećina kod Užica predstavlja jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije.
PONOVO ODZVANJA MOLITVA NA DREVNOM MESTU! Iznad Crne Trave pronađena zakopana BOŽIJA KUĆA: Veruje se da je bila metoh Aje Sofije
Na području mahale Čuka na 1.400 metara nadmorske visine iznad Crne Trave i Vlasinskog jezera nalazi se značajan arheološki lokalitet iz ranohrišćanskog perioda.
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Bole je zaista kapetan na Belu lađu a nije Šojić, krstari prelepim predelima kroz klisuru: Trasa dugačka 14 kilometara ostavlja bez daha - turisti obožavaju pogled na manastire
Jedan od najlepših prirordnih predela u Zapadnoj Srbiji svakako je Ovčarsko-kablarska klisura. Jezero Međuvršje tokom letnjih dana puno je plovila, koja su idealna za razgledanje i uživanje na maloj srpskoj Svetoj Gori, kako još zovu ovo mesto. Ipak, svako ko je bar prošao ovim predelom nije mogao a da ne primeti Belu lađu, kojom uprvlja kapetan Boban.
Komentari(0)