Manastir se nalazi se šest kilometara od Bajine Bašte i smatra se da je zadužbina Kralja Dragutina Nemanjića iz 13. veka.
shutterstock
Od njegove carske lavre ostali su samo temelji nakon turskih osvajanja iz 15. veka. Jedno je od najznačajnih mesta srpske prošlosti. Od posebnog je značaja bila Račanska prepisivačka škola, a nakon stradanja manastira i velike seobe Srba 1690.godine, Račani su u Sent Andreji stvorili osnovu srpske azbuke i književnosti u novom veku.
„V leto tisuć dvesto sedamdeset šesto mladi kralj Dragutin, praunuk Nemanje, sin Uroša pervog, izbra ovo mesto i na njemu sozda Raču, sveto zdanje…“.
Ono po čemu je ova svetinja prepoznatljiva među manastirima Srpske pravoslavne crkve je rad sestrinstva u Domskom odeljenju za smeštaj osoba sa intelektualnim teškoćama i teškoćama u komunikaciji, koji se nalazi pri manastiru.
Ono po čemu je ova svetinja prepoznatljiva među manastirima Srpske pravoslavne crkve je rad sestrinstva u Domskom odeljenju za smeštaj osoba sa intelektualnim teškoćama i teškoćama u komunikaciji, koji se nalazi pri manastiru.
Ono po čemu je ova svetinja prepoznatljiva među manastirima Srpske pravoslavne crkve je rad sestrinstva u Domskom odeljenju za smeštaj osoba sa intelektualnim teškoćama i teškoćama u komunikaciji, koji se nalazi pri manastiru.
Stotinak godina kasnije bratstvo Tronoša podiže manastir iz ruševina da bi krajem prvog srskog ustanka bio ponovo zapaljen. Današnji izgled crkve potiče iz 1836.godine. Za vreme drugog svetskog rata ovde je od Nemaca sklonjeno Miroslavljevo Jevanđelje, najstarija srpska knjiga napisana u 12. veku. Deo svetih mošti Kralja Dragutina odnedavno se nalaze u ovom hramu.
Riznica manastira Rače bila je jedna od najbogatijih u našim srednjovekovnim manastirima. Čuvala je mnoge crkvene predmete, zlatne sasude, crkvene utvari, crkvene rukopisne knjige, odežde i mnoge druge dragocenosti. Mnoge od tih predmeta Turci su uništili, a veliki deo je za vreme Velike seobe iznesen sa monasima u Austrougarsku i nikad nije vraćen.
Za vreme turske vladavine, manastir je bio značajan centar prepisivačke škole. Istorija srpske književnosti i najveći deo stvaralaštva u 17. i prvim decenijama 18. veka određuje pojmom „Račanska prepisivačka škola”.
Turski putopisac derviš Zulih poznatiji kao Evlija Čelebija je 1630. godine zapisao da je skriptorija imala 300 kaluđera-prepisivača, koje je opsluživalo 400 čobana, kovača, ekonoma i druge posluge. U obezbeđenju je bilo 200 stražara.
Kada je Bog delio prirodna bogatstva, po svoj prilici njaviše se zadržao u Zapadnoj Srbiji jer ne mogu da se izboroje svi fascinantni vidikovci na njenoj teritoriji.
Kad su Turci po Srbiji uzimali danak, palili manastire i uništavali sve što je srpsko, u gustoj šumi, u skitu Svetog Đorđa i manastiru Rača, monasi su prepisivali crkvene knjige.
Komentari(0)