NAPRAVLJENA PO TESLINOM VIŠEFAZNOM SISTEMU Hidroelektarana stara preko 120 godina i danas proizvodi struju
Izgradnja ove hidroelektrane vezuje se za Đorđa Stanojevića, profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi.
Mala hidroelektrana „Pod gradom“ nalazi se na reci Đetinji u Užicu, ispod stare tvrđave. Sagrađena, 2. avgusta 1900. godine, po Teslinom višefaznom sistemu naizmenične struje, druga je po redu hidroelektrana (prva je sagrađena na reci Gradac u Valjevu, 9. maj 1900.) i treća javna električna centrala u Srbiji (prva je termoelektrana u Beogradu, 1893).
Izgradnja ove hidroelektrane vezuje se za Đorđa Stanojevića, profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi , gde je osnovao fizički institut čiji je predsednik bio do svoje smrti 1921. Profesor Stanojević je bio najzaslužniji za odabir električnih sijalica umesto sijalica na gas, kada se odlučivalo uvođenju ulične rasvete u Beogradu.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
printscreen youtube
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Možda vas zanima:
NEKADA SVAKODNEVNI ODEVNI PREDMETI Nošnja je nekad bila simbol bogatstva, kreativnosti, statusa i porekla
Narodnja nošnja je vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
NAJZANIMLJIVIJI DEO BEOGRADSKE TVRĐAVE Misteriozni bunar oko koga su se isprele mnoge misterije
Misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima.
Dok je bio u Užicu i vršio nadzor polaganja ispita zrelosti(koji je nekad trajao mesec i po dana) u Užičkoj gimnaziji, čelnici akcionarskog društva su od njega tražili savet za izgradnju tkačke radionice na Đetinji. Naime njihova namera je bila da tkačke mašine pokreće voda reke, ali je problem bio gde postaviti tu radionicu. Na jednom delu reka Đetinja je tekla mirno, pa nije bilo dovoljno snage za pokretanje mašina, dok je u obližnjoj klisuri ispod srednjovekovne tvrđave, gde je voda brže tekla, bilo malo prostora.
Njegova ideja je bila potpuno drugačija od one koju je imalo akcionarsko društvo za izgradnju tkačke radionice. On je predlagao da se na mestu u klisuri gde je tok reke bio brz izgradi jedna hidrocentrala od koje bi se električna energija prenosila do druge lokacije, na kojoj bi se nalazile tkačke mašine.
View this post on Instagram
Svečano je puštena u rad na Ilindan, 2. avgusta 1900. godine. To je bilo tačno 96 dana posle puštanja u rad hidrocentrale u Valjevu. U zgradi su instalirane dve Fransisove turbine po 50 KS s horizontalnim osovinom i ugrađenim regulatorom za dotok vode u turbine i dve čelične cevi za navođenje vode iz kanala u turbine, dva generatora za proizvodnju trofazne struje snage po 32,8 kilovata, 50 herca i 2.000 volti, kao i razvodne table sa instrumentima za kontrolu i regulisanje napona.
Hidrocentrala je radila do 1974. godine, kada je zbog izgradnje pruge na relaciji Beograd-Bar zatrpan jaz. Uoči 100-godišnjice od izgradnje hidroelektrane jaz je uz ogromne napore očišćen i izvršena obnova samog objekta da bi centrala, 2. avgusta 2000. godine, bila svečano otvorena i puštena u rad jer je od velikog istorijskog, naučnog i tehničkog značaja za Srbiju i čitav svet. Kompleks „Pod gradom“ pored muzejsko-turističke namene predstavlja i nezvaničnu obrazovnu ustanovu u kojoj se održava praktična obuka đaka i studenata gde se upoznaju sa osnovnim podacima o tehničko-tehnološkom razvoju.
View this post on Instagram
Komentari(0)