DŽUNGLA NA SEVERU SRBIJE Svi koji su ovde lovili na kraju su tragično stradali, među njima je i prestolonaslednik Habsburške monarhije
Autentičan mozaičan splet jezersko – ribnjačkih, rečnih, barskih, močvarnih, livadskih, slatinskih, stepskih, šumskih i oraničnih ekosistema, sa izuzetno bogatim ekosistemskim i specijskim biodiverzitetom.
Privlači vas vožnja brodićem po slikovitim barskim predelima, šetnja kroz banatsku „džunglu“ stazom dužine četiri kilometra, uz mogućnost da vidite neku od 250 vrsta ptica, 50 vrsta sisara, 24 vrste riba i 500 biljaka i uživate u netaknutoj prirodi i bujnoj vegetaciji? Ne propustite da posetite potpuno nestvaran krajolik i doživite avanturu zbog koje nije potrebno da putujete daleko: napravite izlet do Carske bare.
Carska bara je rezervat prirode koji leži između tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, u međurečju Tise i Begeja. Do nje se može doći kada se na 17 km iz Zrenjanina prema Beogradu skrene desno preko Begeja.
Možda vas zanima:
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
ČUVENA AJNPREN ČORBA IZ VOJVODINE Idealno predjelo, jako je jednostavna za napraviti, a istovremeno vrlo ukusna (RECEPT)
Ajnpren čorba je čorba čije ime potiče od originalnog naziva koji glasi: "Einbrennsuppe", a na našim prostorima ime joj varira od kraja do kraja, najčešće verzije imena su "Ampre", "Anpre, "Amper", "Anpren", klin čorba i mnogi su je probali...
Možda vas zanima:
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
ČUVENA AJNPREN ČORBA IZ VOJVODINE Idealno predjelo, jako je jednostavna za napraviti, a istovremeno vrlo ukusna (RECEPT)
Ajnpren čorba je čorba čije ime potiče od originalnog naziva koji glasi: "Einbrennsuppe", a na našim prostorima ime joj varira od kraja do kraja, najčešće verzije imena su "Ampre", "Anpre, "Amper", "Anpren", klin čorba i mnogi su je probali...
Carska bara se sastoji od tri velike bare: Carske, Tiganjice i Perleske, rasprostranjene na oko 17.000 hektara, sastavljen od rečnog, barskog, močvarnog, livadskog i šumskog ekostistema, stanište svih 10 vrsta evropskih čaplji, ali i orla belorepana (najveće grabljivice u Evropi), vidre, divlje mačke i drugih ugroženih vrsta. Ovaj rezervat je 2004. godine proglašen jednim od deset savršenih mesta i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.
Carska bara dobila ime po prestolonasledniku Ferdinandu, koji je ovde često dolazio da lovi kada je bio gost tadašnjih vlasnika Kaštela Ečka, porodice Lazar. Međutim, on nije bio jedini plemićke krvi koji je posećivao ovdašnja lovišta, a zanimljivo je da su svi koji su ovde lovili na kraju tragično stradali.
Posebnu prirodnu vrednost kompleksu Carske bare i napuštenog toka reke Begej daju mozaičnost, vodene, travnate i šumske vegetacije, kao i raznovrsnost životinjskih vrsta, u čijem okviru centralno mesto zauzima bogatstvo ptičjeg sveta – ornitofaune.
Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka…. Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole.
Sezona obilaska rezervata „Carska bara“ traje od aprila do oktobra, a krajolik je zanimljiv u svako godišnje doba. Ipak, proleće je najbolji period, jer je to vreme kada su ptice najvidljivije posetiocima, s obzirom na to da jure za hranom kako bi nahranile svoje tek izlegle ptiće.
Ono što je zanimljivo je da leti nema komaraca, iz razloga što ima jako puno žaba, a punoglavci žaba jedu larve komaraca koje žive u vodi. Ukoliko neki ipak izleti, njega dočekuju vilini konjici kojih ovde ima 18 vrsta, a noću postaju plen slepim miševima. Lanac ishrane dalje teče ovako: da ne bi bilo previše žaba – jedu ih dve vrste zmija, čaplja pojede beloušku i, na kraju, orao belorepan pojede čaplju.
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Za ovo banju retko ko je čuo, nalazi se na samo par kilometara od Beograda! Evo koje bolesti sve leči: Idealna za beg od gradske buke
Lekovita voda otkrivena slučajno tokom 19. veka se koristi za lečenje. Banja nudi terapiju uz kupanje i konzumaciju vode na neutralnim temperaturama.
MAGIČNA SVOJSTVA VODOPADA U SRBIJI: Legende o čudesnim izvorima zdravlja i dugovečnosti
U srpskom narodnom predanju, vodopadi nisu bili samo prirodne lepote vredne divljenja, već mesta sa posebnim, gotovo magijskim moćima. Od pamtiveka su ljudi dolazili do vodopada tražeći lek za telo i dušu, verujući u njihova isceliteljska i obnavljajuća svojstva.
Top 10 mesta koja morate posetiti u Šumadiji
Ako vas put navede ka Šumadiji, evo koja mesta i prirodne lepote jednostavno moraju da se nađu na vašoj listi za posetu.
TAJANSTVENE MOČVARE SRBIJE: Zaboravljena verovanja i legende o skrivenim mestima
U srpskom folkloru močvare su oduvek zauzimale posebno, misteriozno mesto. Nekada smatrane opasnim i začaranim, ove specifične prirodne formacije bile su okružene brojnim verovanjima, pričama i mitovima, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno.
Komentari(0)