DŽUNGLA NA SEVERU SRBIJE Svi koji su ovde lovili na kraju su tragično stradali, među njima je i prestolonaslednik Habsburške monarhije
Autentičan mozaičan splet jezersko – ribnjačkih, rečnih, barskih, močvarnih, livadskih, slatinskih, stepskih, šumskih i oraničnih ekosistema, sa izuzetno bogatim ekosistemskim i specijskim biodiverzitetom.
Privlači vas vožnja brodićem po slikovitim barskim predelima, šetnja kroz banatsku „džunglu“ stazom dužine četiri kilometra, uz mogućnost da vidite neku od 250 vrsta ptica, 50 vrsta sisara, 24 vrste riba i 500 biljaka i uživate u netaknutoj prirodi i bujnoj vegetaciji? Ne propustite da posetite potpuno nestvaran krajolik i doživite avanturu zbog koje nije potrebno da putujete daleko: napravite izlet do Carske bare.
Carska bara je rezervat prirode koji leži između tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, u međurečju Tise i Begeja. Do nje se može doći kada se na 17 km iz Zrenjanina prema Beogradu skrene desno preko Begeja.
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Carska bara se sastoji od tri velike bare: Carske, Tiganjice i Perleske, rasprostranjene na oko 17.000 hektara, sastavljen od rečnog, barskog, močvarnog, livadskog i šumskog ekostistema, stanište svih 10 vrsta evropskih čaplji, ali i orla belorepana (najveće grabljivice u Evropi), vidre, divlje mačke i drugih ugroženih vrsta. Ovaj rezervat je 2004. godine proglašen jednim od deset savršenih mesta i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.
Carska bara dobila ime po prestolonasledniku Ferdinandu, koji je ovde često dolazio da lovi kada je bio gost tadašnjih vlasnika Kaštela Ečka, porodice Lazar. Međutim, on nije bio jedini plemićke krvi koji je posećivao ovdašnja lovišta, a zanimljivo je da su svi koji su ovde lovili na kraju tragično stradali.
Posebnu prirodnu vrednost kompleksu Carske bare i napuštenog toka reke Begej daju mozaičnost, vodene, travnate i šumske vegetacije, kao i raznovrsnost životinjskih vrsta, u čijem okviru centralno mesto zauzima bogatstvo ptičjeg sveta – ornitofaune.
Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka…. Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole.
Sezona obilaska rezervata „Carska bara“ traje od aprila do oktobra, a krajolik je zanimljiv u svako godišnje doba. Ipak, proleće je najbolji period, jer je to vreme kada su ptice najvidljivije posetiocima, s obzirom na to da jure za hranom kako bi nahranile svoje tek izlegle ptiće.
Ono što je zanimljivo je da leti nema komaraca, iz razloga što ima jako puno žaba, a punoglavci žaba jedu larve komaraca koje žive u vodi. Ukoliko neki ipak izleti, njega dočekuju vilini konjici kojih ovde ima 18 vrsta, a noću postaju plen slepim miševima. Lanac ishrane dalje teče ovako: da ne bi bilo previše žaba – jedu ih dve vrste zmija, čaplja pojede beloušku i, na kraju, orao belorepan pojede čaplju.
Svih sedam dana potpuno besplatno! Banja oborila s nogu posetioce, pravi je raj na zemlji: Nalazi se na samo pola sata od Beograda
Kompleks postoji od 1899. godine, dok je modernizacija završena 2020. godine. Svi sadržaji su besplatni i dostupni tokom cele nedelje.
Stolovi kod Kraljeva: Planina slobodnih konja i beskrajnih pogleda
Na zapadnim obroncima Kopaonika, nedaleko od Kraljeva, prostire se planina Stolovi – krajolik u kojem se smenjuju prostrani pašnjaci, stada konja i vidikovci sa kojih pogled doseže do pola Srbije.
Na padinama Crnog vrha: Zašto je Borsko jezero omiljeno izletište
Na padinama Crnog vrha, nedaleko od Bora, prostire se Borsko jezero – jedno od najlepših veštačkih jezera u Srbiji. Iako je nastalo radom ljudskih ruku, priroda ga je obgrlila šumama i planinskim pejzažima, pa je postalo pravi biser istočne Srbije.
Ova srpska banja poseduje prirodni fenomen! Pored vode nudi i lekovito blato koje posebno utiče na zdravlje: Pristupačne i cene smeštaja
Lečilište u Banji Vrujci datira iz perioda Prvog svetskog rata, kada je izgrađeno prvo kupatilo. Posebnosti lečenja uključuju blagodeti hidroterapije i korišćenje lekovitog blata.
Đavolja školjka kod Priboja: Mesto koje su ljudi zaobilazili vekovima
Misteriozna stena, izgubljene staze i legende koje bude jezu
Komentari(0)