NAJCENJENIJI SUVOMESNATI PROIZVOD U SRBIJI Ovde se tradicija sušenja mesa prenosi sa kolena na koleno dugi niz godina
Svaki zalogaj ovog specijaliteta čini da budete ponosni na našu tradiciju i ponosni na Srbiju.
Pršuta je naša veza za tradicijom, sa precima, ona je deo našeg nacionalnog identiteta. Nekada je svaki seljak, iz potrebe za jakom i kvalitetnom hranom, koja neće opteretiti stomak, a daće dovoljno energije za naporne radove na selu, sušio pršutu.
Ko je imao životinje, u novembru bi organizovao mobu, kada bi se skupljali rodbina, komšije, prijatelji… Udruženim snagama se meso seklo, obrađivalo, svi bi se sjatili oko kotla u kome se prave čvarci, a uveče bi svi zajedno, umorni i srećni večerali ono što su tog dana pripremali. Domaćin bi zatim danima dimio i sušio slanininu, vrat, pršutu…
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Da je pršuta izuzetno bitna, ne samo turistima koji je kao suvenir nose sa ove planine, već i samim Zlatiborcima dokaz je i to što su u čast ovog suhomesnatog proizvoda organizovali i čitavu manifestaciju – Pršutijadu.
Pršutijada se održava u selu Mačkat koje je tradicionalno Zlatiborsko selo poznato po suvomesnatim proizvodima gde se pored goveđe i svinjske pršute prave i: užička kobasica, čvarci, kavurma, kao i stelja – pršuta od ovčijeg mesa intezivnog ukusa i mirisa pogodna za konzumiranje uz alokoholna pića.
A nigde pršuta ne miriše tako kao u zlatiborskom selu Kačer gde se tradicija sušenja mesa prenosi decenijama, sa kolena na koleno. Upravo tu napravljena je i najduža leđanica dugačka 190 centimetara i teška preko 10 kilograma.
shutterstock
Specifičnost pravljenja pršute ogleda se u konstantnom loženju tihe vatre u sušari i postizanje dimljenja, ali i nezobilaznog korišćenje mraza kao sastavnog dela u sušenju pršute.
Poznavaoci dobrog zalogaja kažu da kod goveđe pršute treba birati veće i šire komade, jer to znači da je meso od kvalitetnih grla, a najukusnija svinjska pršuta je od leđanice duge pola metra i težine od dva do dva i po kilograma.
Mačkat na mapi:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Tisa – reka koja cveta samo jednom godišnje i stvara magiju u vodi
"Cvatanje Tise" je jedan od najlepših prirodnih fenomena u Evropi, a možete ga doživeti samo nekoliko dana godišnje.
Uvac – mesto gde se reka pretvara u zeleni lavirint među liticama
Meandri Uvca su jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije, dom beloglavog supa i raj za ljubitelje avanture i fotografije.
Bajlonijeva pijaca – gde miris sveže pečenog leba budi Beograd svako jutro
Najživopisnija pijaca u Beogradu, spoj tradicije i savremenog šarma, gde domaći proizvodi mirišu na detinjstvo.
OVA SRPSKA PLANINA KRIJE NAJKRVAVIJU TAJNU NAŠE ISTORIJE: Nijedan vojnik nije dostojno sahranjen, a kosti se i danas mogu videti!
Ime ove planine se vezuje za čemeran život na opusteloj i nepristupačnoj planini
Komentari(0)