NAJCENJENIJI SUVOMESNATI PROIZVOD U SRBIJI Ovde se tradicija sušenja mesa prenosi sa kolena na koleno dugi niz godina
Svaki zalogaj ovog specijaliteta čini da budete ponosni na našu tradiciju i ponosni na Srbiju.
Pršuta je naša veza za tradicijom, sa precima, ona je deo našeg nacionalnog identiteta. Nekada je svaki seljak, iz potrebe za jakom i kvalitetnom hranom, koja neće opteretiti stomak, a daće dovoljno energije za naporne radove na selu, sušio pršutu.
Ko je imao životinje, u novembru bi organizovao mobu, kada bi se skupljali rodbina, komšije, prijatelji… Udruženim snagama se meso seklo, obrađivalo, svi bi se sjatili oko kotla u kome se prave čvarci, a uveče bi svi zajedno, umorni i srećni večerali ono što su tog dana pripremali. Domaćin bi zatim danima dimio i sušio slanininu, vrat, pršutu…
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
NADALEKO POZNATO ZLATIBORSKO MEZE Uz njega najbolje ide ljuta i meka domaća rakija, a podrazumeva sledeće (VIDEO)
Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs - star ili mlad užički kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Da je pršuta izuzetno bitna, ne samo turistima koji je kao suvenir nose sa ove planine, već i samim Zlatiborcima dokaz je i to što su u čast ovog suhomesnatog proizvoda organizovali i čitavu manifestaciju – Pršutijadu.
Pršutijada se održava u selu Mačkat koje je tradicionalno Zlatiborsko selo poznato po suvomesnatim proizvodima gde se pored goveđe i svinjske pršute prave i: užička kobasica, čvarci, kavurma, kao i stelja – pršuta od ovčijeg mesa intezivnog ukusa i mirisa pogodna za konzumiranje uz alokoholna pića.
A nigde pršuta ne miriše tako kao u zlatiborskom selu Kačer gde se tradicija sušenja mesa prenosi decenijama, sa kolena na koleno. Upravo tu napravljena je i najduža leđanica dugačka 190 centimetara i teška preko 10 kilograma.
shutterstock
Specifičnost pravljenja pršute ogleda se u konstantnom loženju tihe vatre u sušari i postizanje dimljenja, ali i nezobilaznog korišćenje mraza kao sastavnog dela u sušenju pršute.
Poznavaoci dobrog zalogaja kažu da kod goveđe pršute treba birati veće i šire komade, jer to znači da je meso od kvalitetnih grla, a najukusnija svinjska pršuta je od leđanice duge pola metra i težine od dva do dva i po kilograma.
Mačkat na mapi:
Tamo gde je lepa Bojana okončala život je „Devojački grob“: Suva planina krije i druge zanimljive lokacije
Koliko god naziv zvučao tužno, za „Devojački grob“, koji se nalazi na Suvoj planini, udaljenoj oko 20 kilometara od Niša, vezuju se i dve, vrlo zanimljive legende.
Kljove mamuta iz Save čuvaju se u ovom srpskom selu: Saša od svog domaćinstva u Zlakusi napravio jedinstven muzej i mali raj, obilaze ga naši đaci ali i Indonežani i Japanci
Ljubav prema selu, otadžbini i istoriji porodica Drndarević iz živopisnog sela Zlakusa kod Užica je spojila u jedno. Na taj način u jedno su spojili i ljubav i posao, jer se u njihovom etno-domaćinstvu u ovom selu nalazi prava riznica kulturno-istorijskog blaga. U nadaleko čuvenoj Terzića avliji u muzeju smestila se bogata zbirka eksponata počevši od Rimskog cartsva, preko vremena turske vladavine pa kneževine i kraljevine Srbije, sve do poslednje Jugoslavije.
Ova najčistija reka se nalazi na dva sata od Beograda: Čudo od prirode, pravi raj na zemlji (FOTO)
Ono što reku Gradac dodatno čini posebnim jeste spoj duhovnosti i prirode
MISTERIOZNA FRESKA U MANASTIRU VISOKI DEČANI! Krije veliku tajnu - da li se na njoj nalazi srpska princeza? FOTO
Misteriozna freska u manastiru Visoki Dečani godinama zadaje muke istoričarima.
Turci su je nekada nazivali Smrdan Banjom, danas je oaza zdravlja: Jedna je od najlepših u Srbiji
Inače, banja može da se pohvali dugom istorijskom i lečilišnom tradicijom
Komentari(0)