Petrovaradinsko-koviljski rit, smešten uz obalu Dunava, predstavlja pravu prirodnu oazu u neposrednoj blizini urbanih područja. Ovaj predeo bogat močvarnim prostranstvima, mirnim rekama, i bujnim zelenilom nudi utočište mnogim biljnim i životinjskim vrstama, ali i pruža idealno mesto za sve one koji traže mir i beg od gradske vreve.
Prirodni raj za biljni i životinjski svet
Rit je dom raznovrsnim vrstama biljaka i životinja. Visoka stabla vrba i topola, koje delimično uranjaju u vodu, stvaraju jedinstveni pejzaž, u kojem preovladava spokoj i prirodna harmonija. Pored gustih šuma, tu su i prostrani pašnjaci na kojima se često mogu videti konji kako slobodno pasu, pružajući prizor koji podseća na idilične slike iz prošlih vremena.
Raj za ptice i ljubitelje posmatranja prirode
Možda vas zanima:
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Vidikovac Belegiš – Skriveni balkon iznad Dunava za koji malo ko zna
Mesto sa kog se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav, a gotovo da nema turista
Možda vas zanima:
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Vidikovac Belegiš – Skriveni balkon iznad Dunava za koji malo ko zna
Mesto sa kog se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav, a gotovo da nema turista
Možda vas zanima:
Tara – netaknuta priroda i čudo Srbije koje morate posetiti
Planina na kojoj se susreću magla, borovi i bajkoviti vidikovci
Vidikovac Belegiš – Skriveni balkon iznad Dunava za koji malo ko zna
Mesto sa kog se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav, a gotovo da nema turista
Za ljubitelje ptica, Petrovaradinsko-koviljski rit je prava poslastica. Raznovrsne vrste ptica, od kojih su mnoge retke i zaštićene, naseljavaju ovo područje. Često se mogu videti labudovi i divlje patke kako mirno plove vodama reke, dok suncem obasjani prizori drveća nad vodom pružaju savršene uslove za fotografisanje i uživanje u prirodnim lepotama.
Idealno mesto za rekreaciju i opuštanje
Petrovaradinsko-koviljski rit je idealan za one koji vole pešačenje, biciklizam, ili jednostavno opuštanje u prirodi. Mirne staze koje vode kroz rit omogućavaju posetiocima da istraže ovo prirodno blago, dok pejzaži pružaju inspiraciju za umetničke fotografije i uživanje u svakom koraku.
Sačuvajmo ovaj biser prirode
Ovaj rit je deo prirodnog nasleđa koje treba negovati i očuvati. Zbog bogatstva biodiverziteta, ovo područje zahteva pažnju i odgovornost posetilaca. Petrovaradinsko-koviljski rit ne samo da predstavlja raj za ljubitelje prirode, već i podseća koliko je važno čuvati prirodne oaze za buduće generacije.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
OVO SU SRPSKI KARIBI! Prizori su kao sa SVETSKIH LETOVALIŠTA, Voda tirkizna na samo 80 km od Beograda (VIDEO)
Kako je kupališna sezona u punom jeku, mnogi građani se odlučuju da svoj odmor umesto na komercijalnim plažama, provedu u prirodi.
DA LI STE POSETILI "DUNAVSKE MALDIVE"? Rajska plaža, ležaljke žurke, Srbi ovo mesto zovu "MAJMUNSKO OSTRVO"! VIDEO
Srpsko ostrvo "Ko Čang" se nalazi u blizini Sremskih Karlovaca i postalo je pravi hit!
Ima miris pokvarenih jaja, ali leči mnoge bolesti: Voda Slatinske banje pravo je čudo prirode! Otkriveno u čemu leži njena tajna (FOTO)
Banja ima bogatu istoriju i privlačila je ljude širom regiona još pre Drugog svetskog rata. Modernizovana je poslednjih godina.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Komentari(0)