Miodrag Stole Trifunović (datum rođenja nepoznat) potiče iz Niša, gde je odrastao u problematičnoj porodici. Njegov otac, vlasnik jedne od najcenjenijih obućarskih radnji u centru grada, bio je poznat kao strastveni kockar i alkoholičar. U njihov dom često je dovodio žene sumnjivog morala i dok su ga one zadovoljavale u spavaćoj sobi, primoravao je suprugu da klečeći pored kreveta peva njegove omiljene pesme.

Ovakvo ponašanje oca stvorilo je u Stoletu duboku mržnju prema ženama. Još kao dete, počeo je da razmišlja o tome kako da se osveti ženama za poniženja koja je njegova majka trpela. Često je sanjao kako se prikrada nekoj od ovih prostitutki, hvata je za vrat, davi je i na kraju siluje.

Ovako je počela njegova zličinačka karijera

Prvo seksualno nasilje izvršio je u petnaestoj godini u Merošini pored Niša. Žrtva je bila devojčica od dvanaest godina. Da ne bi pukla bruka, njegova majka, koja se u međuvremenu razvela, rešila je da se sa sinom preseli u Beograd. Kao učenik srednje građevinske škole, Trifunović je sopstvene bolesne nagone zadovoljavao u prepunim tramvajima time što je devojke hvatao za grudi i pozadinu. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, u večernjim satima, predstavljao je strah i trepet za parove koji su ljubavisali po beogradskim parkovima. Posle višečasovnog praćenja prvo bi im se nečujno prikradao, da bi potom gvozdenom šipkom onesvešćivao mladiće, a njihove devojke silovao.

Odmah nakon položene mature Stole Trifunović dobio je poziv za služenje vojnog roka. Dug otadžbini, prema odluci vojnih vlasti, trebalo je da odsluži u rodnom Nišu. Zanimljiv je podatak da je još tokom školovanja pasionirano sakupljao sve što je na srpskom jeziku bilo objavljeno o Džeku Trboseku. Takođe je obožavao i prozu Onorea de Balzaka, a najviše "Golicave priče". Pored pohotnih likova iz Balzakove proze, Trifunović se divio Trbosekovoj snazi, inteligenciji i snalažljivosti, kao i dvostrukom životu koji je vodio. Tada je odlučio da nadmaši svog idola. U tome je, kako se docnije ispostavilo - i uspeo.

Najmonstruozniji jugoslovenski ubica nakon okončanja Drugog svetskog rata Trifunović nije vodio dvostruki, već trostruki život!Posle oslobođenja, kao građevinski preduzimač, Stole Trifunović imao je pune ruke posla. Trebalo je sagraditi ono što je u periodu od 1941. do 1945. bilo srušeno. Stole je pored sređivanja gradske infrastrukture pažljivo pripremao i zločine.

Mesec dana pre početka svojih manijakalno-ubilačkih pirova, iz stana pozorišnog i filmskog glumca Milivoja Mavida Popovića ukrao je periku, brkove, bradu, odela i specijalne umetke za popunjavanje obraza. Zahvaljujući tim rekvizitima skoro godinu dana navodio je na lažne tragove tadašnje operativce Povereništva za unutrašnje poslove grada Beograda.

Žena ga tukla jer je bio loš u krevetu

Prvo ubistvo izvršio je 31. januara 1948. oko 21 čas. U službenoj belešci operativac za krvne delikte zapisao je: "Dana 1. februara 1948. godine nađen je ženski leš u jednom od nedovršenih paviljona u Cvijićevoj ulici. Ustanovili smo da je žena stara oko 33 godine. Na njoj je pocepano rublje. Žrtva je najpre silovana, a zatim zadavljena, što tragovi na vratu jasno pokazuju. Po zgrčenim rukama i povredama na njima da se zaključiti da se između žrtve i ubice vodila očajnička borba."

Daljom proverom utvrđen je identitet žrtve. Bila je to trgovačka radnica Milka K., majka dvoje maloletne dece. Njeno telo rano ujutru prvi je primetio neki sakupljač otpada. Milkin suprug bio je ubeđen da mu se žena zbog čišćenja i sređivanja radnje zadržala.

Dvadeset dana kasnije Stole, koga je narod u međuvremenu prozvao fantom, masakrirao je 22-godišnju Slavicu Trifunović. Njeno unakaženo telo spakovao je u dve vreće i bacio u Savu. Jednu vreću izvukao je iz vode penzionisani železničar, inače strastveni ribolovac Čeda Savić.

Prema izveštaju iz prosekture, žrtva je najpre silovana pa potom zadavljena. O nestanku svoje sestre policiju je obavestila Seka Trifunović, radnica koja je sa suprugom živela u Zemunu.

Proverom u rejonu u kojem su Trifunovićevi stanovali utvrđeno je da je sestra ubijene Slavice veoma preke naravi, sklona svađi i tuči, za razliku od njenog muža, poslovođe uglednog građevinskog preduzeća, koji je, prema rečima njihovih komšija, bio izuzetno miran i povučen čovek, spreman da im u svakom trenutku priskoči u pomoć. Kasnije je za komšije, kao i za policiju, veliko iznenađenje predstavljala činjenica da je taj mirni, tihi i dobri muž, koga je supruga često zlostavljala i koga su molili da im u kasnijim večernjim satima sačeka i doprati žensku čeljad do kuće, da ne bi "nabasale na tog užasnog manijaka", bio niko drugi do fantom - Miodrag Stole Trifunović!