Crkveni kalendar za avgust bogat je velikim praznicima koji počinju Ilindanom i završavaju se Velikom Gospojinom. Vernici će ih tradicionalno obeležiti molitvom, odlaskom u hramove i poštovanjem starih običaja.

Avgust donosi niz značajnih datuma, od Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona, preko početka Gospojinskog posta i Preobraženja Gospodnjeg, pa sve do Velike Gospojine, jednog od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.

Sveti Ilija

Već 2. avgusta obeležava se Sveti prorok Ilija, jedan od najpoštovanijih svetitelja u srpskoj tradiciji i praznik označen crvenim slovom.

Narod veruje da Sveti Ilija, po Božjoj volji, upravlja munjama i gromovima, zbog čega se ubraja među "ognjene svece". Za njegov praznik vezuju se brojni običaji, a često se kaže da upravo posle Svetog Ilije letnje vrućine počinju da popuštaju, dok su kiša i grmljavina u to vreme česta pojava.

Blaga Marija

Dva dana posle Svetog Ilije proslavljamo Blagu Mariju, 4. avgusta. Ovaj praznik posvećen je Mariji Magdaleni (Mariji Magdalini), učenici Isusa Hrista koja je, po predanju, otišla na poklonjenje rimskom caru, ponela mu jaje kao veliki dar i rekla da je Hristos vaskrsao iz groba. Car je, u neverici, rekao da je vaskrsnuće moguće jednako kao i da jaje u njenim rukama postane crveno. Predanje kaže da se upravo to i dogodilo, te otud običaj da za Vaskrs prvo jaje koje domaćice ofarbaju bude crveno - u znak sećanja na ovo predanje.

Na dan kad praznujemo Blagu Mariju ne bi trebalo obavljati teške poslove, a ovoj svetiteljki najčešće se mole žene za okajanje grehova i zdravo potomstvo.

Sveti Pantelejmon

Samo nekoliko dana kasnije, 9. avgusta, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog velikomučenika Pantelejmona, koga vernici vekovima prizivaju u molitvama za zdravlje.

Posebno poštovanje uživaju njegove mošti i ikona koje se čuvaju u manastiru Hilandar, a mnogi veruju da su povezane sa brojnim svedočenjima o isceljenjima.

Gospojinski post

Praznikom Svetih mučenika Makaveja, koji se obeležava 14. avgusta, počinje Gospojinski post, jedan od četiri velika višednevna posta u pravoslavlju.

Ovaj post traje dve sedmice i završava se na Veliku Gospojinu.

Preobraženje Gospodnje

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Preobraženje Gospodnje, proslavlja se 19. avgusta. Obeležava uspomenu na Hristovo preobraženje na gori Tavor, kada se, prema Jevanđelju, pred svojim učenicima pokazao u božanskoj slavi.

U narodu je ostalo verovanje da se upravo na ovaj dan "preobražava" priroda - voda postaje hladnija, vazduh svežiji, a leto polako ustupa mesto jeseni. Mnogi smatraju da je Preobraženje i poslednji dan kada se, po starom običaju, valja kupati u rekama.

Velika Gospojina

Kraj avgusta, 28. avgust, rezervisan je za Veliku Gospojinu, odnosno Uspenije Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Majci Božijoj. Tog dana završava se Gospojinski post, a širom Srbije mnoge porodice proslavljaju i svoju krsnu slavu.

Presveta Bogorodica smatra se zaštitnicom brojnih svetinja, posebno Svete Gore, zbog čega ovaj praznik zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i među vernicima predstavlja jedan od najradosnijih dana u godini.