SAČUVATI OBIČAJE I PRENETI IH OMLADINI Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije (VIDEO)
Ris u Bajmoku jedna je od manifestacija u programu obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca "Dana Dužijance"
Dužijanca je žetvena svečanost bunjevačkih Hrvata.
Danas je to i kulturni projekat, koji traje od 25. aprila do poslednje nedelje u avgustu.
Organizuje je HKC "Bunjevačko kolo" iz Subotice.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Ova svečanost je dobila i nagrade "Pro urbe" 2001. godine i "Antušovu nagradu".
Sačuvati običaje i preneti ih omladini, cilj je Bunjevačkog kulturnog centra, koji svake godine organizuje tradicionalni ris. Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije.
Ustajanje u ranu zoru, pa pravac na njivu. Košenje žita je naporno i teško, a kako mora da se radi po suvom i toplom vremenu, risari ne smeju da piju puno vode, već sa sobom nose bočicu sa rakijom, da bi malo gucnuli kada su jako žedni.
- Ako kosač ne odgovara, onda ni kosa ne može biti dobra - moto je ove duge tradicije.
Uloga žene u ovom starom običaju oduvek je bila vrlo značajna - od pripreme obroka za risare do samog rada na njivi u vidu pletenja žita.
Jako je bitno i šta se jede tokom rada, da hrana bude kalorična, da bi risari imali snagu da kose na suncu. Tradicionalni doručak se sastoji od slanine, luka, paradajza, a za ručak se obično kuva pileći paprikaš sa krompirom i tarana.
- Sve se nosi na njivu, ručak - šunke, kobasice, crnog luka, belog luka, šta već ima - kaže Slavica Babičković, domaćica prošlogodišnjeg Risa.
- Ujutru rano se ustane, ide se na njivu dok je vlažno i onda se plete. Iščupa se žito i dva velika snopa pletu se kao pletenice - objašnjava risaruša Marija Bošnjak.
Po tradiciji, kada se posao privede kraju, risari se vraćaju na salaš domaćina da mu polože račun.
- Domaćin i domaćica dočekuju risare pred salašom, pošto se predviđa da će godina biti rodna, domaćin je zadovoljan i svi su zadovoljni, a on najviše - kaže Mirko Babičković, domaćin ovogodišnjeg Risa.
Ris je važan tradicionalni deo bačkih Bunjevaca iz kog je nastala "Dužijanca", manifestacija koja slavi uspešan završetak žetve, čemu je posvećen i jedan od njihova četiri nacionalna praznika.
Program
Dužijanca je u suštini proslava završetka žetve, a kao kulturni projekat traje od 25. aprila, kada počinje blagoslovom žita, a ciklus se završava predajom hleba poslednje nedelje u avgustu. Tokom ovog perioda održava se niz različitih događaja.
U programu Dužijanaca je i Takmičenje u crtanju na Verušiću, tamburaško veče, izložba slika od slame, radova tavankutske kolonije slame, vožnje fijakerom itd. Centralna ceremonija je svečano evharistijsko slavlje u Subotici. Centralni likovi ove ceremonije su bandaši i bandašice. Pored Verušića, u programu Dužijanaca su Stari Žednik, Lemeš, Bajmok, Donji Tavankut, Bereg, Mala Bosna, Đurđin, Mirgeš, Čonoplju (1934, u organizaciji Bunjevačke čitaonice) i sama Subotica.
U okviru Dužijanca održava se izložba S Božijom pomoći. Namera osnivača je bila da na jedinstven način uklope nekoliko sadržaja koji su direktno povezani sa umetnošću, verom, kulturom i baštinom bunjevačkih Hrvata. Svake godine postoji izložba na neku temu. Izložbeni materijal je izložen u subotičkim crkvama.
U sklopu Dužijance 2008. prvi put je održana Dužijanca malenih.
Izvor: kurir, telegraf, vikipedija
Komentari(0)