SAČUVATI OBIČAJE I PRENETI IH OMLADINI Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije (VIDEO)
Ris u Bajmoku jedna je od manifestacija u programu obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca "Dana Dužijance"
Dužijanca je žetvena svečanost bunjevačkih Hrvata.
Danas je to i kulturni projekat, koji traje od 25. aprila do poslednje nedelje u avgustu.
Organizuje je HKC "Bunjevačko kolo" iz Subotice.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Možda vas zanima:
POLA SRBIJE SLAVI, POLA IDE NA SLAVU Postoje 3 razloga zašto je Sveti Nikola najčešća slava u našoj zemlji
Priča o tome kako je došlo do toga da baš Sveti Nikola postane “najpopularnija” slava u Srbiji, malo je kompleksnija i teško se objašnjava samo jednim razlogom.
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
Ova svečanost je dobila i nagrade "Pro urbe" 2001. godine i "Antušovu nagradu".
Sačuvati običaje i preneti ih omladini, cilj je Bunjevačkog kulturnog centra, koji svake godine organizuje tradicionalni ris. Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije.
Ustajanje u ranu zoru, pa pravac na njivu. Košenje žita je naporno i teško, a kako mora da se radi po suvom i toplom vremenu, risari ne smeju da piju puno vode, već sa sobom nose bočicu sa rakijom, da bi malo gucnuli kada su jako žedni.
- Ako kosač ne odgovara, onda ni kosa ne može biti dobra - moto je ove duge tradicije.
Uloga žene u ovom starom običaju oduvek je bila vrlo značajna - od pripreme obroka za risare do samog rada na njivi u vidu pletenja žita.
Jako je bitno i šta se jede tokom rada, da hrana bude kalorična, da bi risari imali snagu da kose na suncu. Tradicionalni doručak se sastoji od slanine, luka, paradajza, a za ručak se obično kuva pileći paprikaš sa krompirom i tarana.
- Sve se nosi na njivu, ručak - šunke, kobasice, crnog luka, belog luka, šta već ima - kaže Slavica Babičković, domaćica prošlogodišnjeg Risa.
- Ujutru rano se ustane, ide se na njivu dok je vlažno i onda se plete. Iščupa se žito i dva velika snopa pletu se kao pletenice - objašnjava risaruša Marija Bošnjak.
Po tradiciji, kada se posao privede kraju, risari se vraćaju na salaš domaćina da mu polože račun.
- Domaćin i domaćica dočekuju risare pred salašom, pošto se predviđa da će godina biti rodna, domaćin je zadovoljan i svi su zadovoljni, a on najviše - kaže Mirko Babičković, domaćin ovogodišnjeg Risa.
Ris je važan tradicionalni deo bačkih Bunjevaca iz kog je nastala "Dužijanca", manifestacija koja slavi uspešan završetak žetve, čemu je posvećen i jedan od njihova četiri nacionalna praznika.
Program
Dužijanca je u suštini proslava završetka žetve, a kao kulturni projekat traje od 25. aprila, kada počinje blagoslovom žita, a ciklus se završava predajom hleba poslednje nedelje u avgustu. Tokom ovog perioda održava se niz različitih događaja.
U programu Dužijanaca je i Takmičenje u crtanju na Verušiću, tamburaško veče, izložba slika od slame, radova tavankutske kolonije slame, vožnje fijakerom itd. Centralna ceremonija je svečano evharistijsko slavlje u Subotici. Centralni likovi ove ceremonije su bandaši i bandašice. Pored Verušića, u programu Dužijanaca su Stari Žednik, Lemeš, Bajmok, Donji Tavankut, Bereg, Mala Bosna, Đurđin, Mirgeš, Čonoplju (1934, u organizaciji Bunjevačke čitaonice) i sama Subotica.
U okviru Dužijanca održava se izložba S Božijom pomoći. Namera osnivača je bila da na jedinstven način uklope nekoliko sadržaja koji su direktno povezani sa umetnošću, verom, kulturom i baštinom bunjevačkih Hrvata. Svake godine postoji izložba na neku temu. Izložbeni materijal je izložen u subotičkim crkvama.
U sklopu Dužijance 2008. prvi put je održana Dužijanca malenih.
Izvor: kurir, telegraf, vikipedija
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Nisu samo maline - i zlatiborska pršuta je pravi srpski brend: Ovo selo je prestonica suvomesnatih proizvoda, još jedna čuvena "Pršutijada" zakazana u Mačkatu
Ovogodišnja čuvena i tradicionalna Pršutijada u zlatiborskom selu Mačkat biće održana od 14. do 16. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije . Zlatiborska Pršutijada datira od 2001. godine kada je u crkvenom domu u Mačkatu održana izložba na prvom Sajmu užičke pršute kako je tada manifestacija nazvana, da bi kasnije dobila sadašnji popularni naziv.
Sjajna slika iz srpskog sela: Nakon tri decenije u Žaočane stiglo lutkarsko pozorište, mališani oduševljeni pričom o pravoslavlju
U čačanskom selu Žaočani, meštanke su se udružile iz tri podjelička sela i osnovale Udruženje „Ljubav na seoski način", a u seoskom Domu kulture uz podršku Centra za negovanje tradicije organizovano je lutkarsko pozorište na kome su nastupali glumci iz Kragujevca.
Pokažite da ste hrabri, odani veri i tradiciji: Počele prijave za plivanje na Bogojavljenje u Čačku, manifestacija započinje prazničnom liturgijom i litijama
U susret velikom pravoslavnom prazniku Bogojavljenju u nedelju 19. januara u Čačku biće održano tradicionalno plivanje za zaleđeni Bogojavljenski krst.
Ovo je najbolja turistička manifestacija u Srbiji ove godine: Drinska regata okitila se laskavim priznanjem, desetine hiljada posetilaca dođe u Bajinu Baštu samo zbog nje
Bajinobaštanska „30. Drinska regata” proglašena je za zvanično najbolju turističku manifestaciju u Srbiji za 2024. godinu u tradicionalnom izboru koji pri kraju svake godine organizuje Turistička organizacija Srbije. „Turistički cvet”, najprestižniju turističku nagradu, bajinobaštanski karneval na vodi dobio je po drugi put za 39. godina koliko se ova nagrada dodeljuje najboljima u turizmu.
Komentari(0)