SAČUVATI OBIČAJE I PRENETI IH OMLADINI Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije (VIDEO)
Ris u Bajmoku jedna je od manifestacija u programu obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca "Dana Dužijance"
Dužijanca je žetvena svečanost bunjevačkih Hrvata.
Danas je to i kulturni projekat, koji traje od 25. aprila do poslednje nedelje u avgustu.
Organizuje je HKC "Bunjevačko kolo" iz Subotice.
Možda vas zanima:
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Možda vas zanima:
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Možda vas zanima:
VELIKI SRPSKI PRAZNIK ĐURĐEVDAN Proslavlja se 6. maja, a evo i šta sve treba da znate o običajima za taj dan (VIDEO)
Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci. Pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji i na prvom mestu u Republici Srpskoj.
ČUVENA KAPA CRVENE BOJE Mnogo pre pojave šajkače, kao oglavlje koje je činilo deo muške seoske nošnje, bio je fes
Čuvena kapa crvene boje, sa kićankom po sredini, tek po završetku srpsko-turskih ratova (1876 - 1878) zamenjena je šajkačom, kapom srpskih vojnika od plave čoje. Zato ćete na portretima Vuka Karadžića (1787 - 1864) zateći upravo fes - baš poput ovog iz njegove zaostavštine, koji se čuva u stalnoj postavci Muzeja Vuka i Dositeja.
Ova svečanost je dobila i nagrade "Pro urbe" 2001. godine i "Antušovu nagradu".
Sačuvati običaje i preneti ih omladini, cilj je Bunjevačkog kulturnog centra, koji svake godine organizuje tradicionalni ris. Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije.
Ustajanje u ranu zoru, pa pravac na njivu. Košenje žita je naporno i teško, a kako mora da se radi po suvom i toplom vremenu, risari ne smeju da piju puno vode, već sa sobom nose bočicu sa rakijom, da bi malo gucnuli kada su jako žedni.
- Ako kosač ne odgovara, onda ni kosa ne može biti dobra - moto je ove duge tradicije.
Uloga žene u ovom starom običaju oduvek je bila vrlo značajna - od pripreme obroka za risare do samog rada na njivi u vidu pletenja žita.
Jako je bitno i šta se jede tokom rada, da hrana bude kalorična, da bi risari imali snagu da kose na suncu. Tradicionalni doručak se sastoji od slanine, luka, paradajza, a za ručak se obično kuva pileći paprikaš sa krompirom i tarana.
- Sve se nosi na njivu, ručak - šunke, kobasice, crnog luka, belog luka, šta već ima - kaže Slavica Babičković, domaćica prošlogodišnjeg Risa.
- Ujutru rano se ustane, ide se na njivu dok je vlažno i onda se plete. Iščupa se žito i dva velika snopa pletu se kao pletenice - objašnjava risaruša Marija Bošnjak.
Po tradiciji, kada se posao privede kraju, risari se vraćaju na salaš domaćina da mu polože račun.
- Domaćin i domaćica dočekuju risare pred salašom, pošto se predviđa da će godina biti rodna, domaćin je zadovoljan i svi su zadovoljni, a on najviše - kaže Mirko Babičković, domaćin ovogodišnjeg Risa.
Ris je važan tradicionalni deo bačkih Bunjevaca iz kog je nastala "Dužijanca", manifestacija koja slavi uspešan završetak žetve, čemu je posvećen i jedan od njihova četiri nacionalna praznika.
Program
Dužijanca je u suštini proslava završetka žetve, a kao kulturni projekat traje od 25. aprila, kada počinje blagoslovom žita, a ciklus se završava predajom hleba poslednje nedelje u avgustu. Tokom ovog perioda održava se niz različitih događaja.
U programu Dužijanaca je i Takmičenje u crtanju na Verušiću, tamburaško veče, izložba slika od slame, radova tavankutske kolonije slame, vožnje fijakerom itd. Centralna ceremonija je svečano evharistijsko slavlje u Subotici. Centralni likovi ove ceremonije su bandaši i bandašice. Pored Verušića, u programu Dužijanaca su Stari Žednik, Lemeš, Bajmok, Donji Tavankut, Bereg, Mala Bosna, Đurđin, Mirgeš, Čonoplju (1934, u organizaciji Bunjevačke čitaonice) i sama Subotica.
U okviru Dužijanca održava se izložba S Božijom pomoći. Namera osnivača je bila da na jedinstven način uklope nekoliko sadržaja koji su direktno povezani sa umetnošću, verom, kulturom i baštinom bunjevačkih Hrvata. Svake godine postoji izložba na neku temu. Izložbeni materijal je izložen u subotičkim crkvama.
U sklopu Dužijance 2008. prvi put je održana Dužijanca malenih.
Izvor: kurir, telegraf, vikipedija
Komentari(0)