SAČUVATI OBIČAJE I PRENETI IH OMLADINI Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije (VIDEO)

Lepote Srbije

14:00

Manifestacije 0

Ris u Bajmoku jedna je od manifestacija u programu obeležavanja nacionalnog praznika Bunjevaca "Dana Dužijance"

SAČUVATI OBIČAJE I PRENETI IH OMLADINI Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije (VIDEO)
Printscreen/Youtube

Dužijanca je žetvena svečanost bunjevačkih Hrvata.

Danas je to i kulturni projekat, koji traje od 25. aprila do poslednje nedelje u avgustu.

Organizuje je HKC "Bunjevačko kolo" iz Subotice.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ova svečanost je dobila i nagrade "Pro urbe" 2001. godine i "Antušovu nagradu".

Sačuvati običaje i preneti ih omladini, cilj je Bunjevačkog kulturnog centra, koji svake godine organizuje tradicionalni ris. Ručno košenje žita je nekada bio jedini način rada, a danas je deo stare bunjevačke tradicije.

Ustajanje u ranu zoru, pa pravac na njivu. Košenje žita je naporno i teško, a kako mora da se radi po suvom i toplom vremenu, risari ne smeju da piju puno vode, već sa sobom nose bočicu sa rakijom, da bi malo gucnuli kada su jako žedni.

- Ako kosač ne odgovara, onda ni kosa ne može biti dobra - moto je ove duge tradicije.

Uloga žene u ovom starom običaju oduvek je bila vrlo značajna - od pripreme obroka za risare do samog rada na njivi u vidu pletenja žita.

Jako je bitno i šta se jede tokom rada, da hrana bude kalorična, da bi risari imali snagu da kose na suncu. Tradicionalni doručak se sastoji od slanine, luka, paradajza, a za ručak se obično kuva pileći paprikaš sa krompirom i tarana.

- Sve se nosi na njivu, ručak - šunke, kobasice, crnog luka, belog luka, šta već ima - kaže Slavica Babičković, domaćica prošlogodišnjeg Risa.

- Ujutru rano se ustane, ide se na njivu dok je vlažno i onda se plete. Iščupa se žito i dva velika snopa pletu se kao pletenice - objašnjava risaruša Marija Bošnjak.

Po tradiciji, kada se posao privede kraju, risari se vraćaju na salaš domaćina da mu polože račun.

- Domaćin i domaćica dočekuju risare pred salašom, pošto se predviđa da će godina biti rodna, domaćin je zadovoljan i svi su zadovoljni, a on najviše - kaže Mirko Babičković, domaćin ovogodišnjeg Risa.

Ris je važan tradicionalni deo bačkih Bunjevaca iz kog je nastala "Dužijanca", manifestacija koja slavi uspešan završetak žetve, čemu je posvećen i jedan od njihova četiri nacionalna praznika.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Dužijanca (@ubh_duzijanca)

 


Program

Dužijanca je u suštini proslava završetka žetve, a kao kulturni projekat traje od 25. aprila, kada počinje blagoslovom žita, a ciklus se završava predajom hleba poslednje nedelje u avgustu. Tokom ovog perioda održava se niz različitih događaja.

U programu Dužijanaca je i Takmičenje u crtanju na Verušiću, tamburaško veče, izložba slika od slame, radova tavankutske kolonije slame, vožnje fijakerom itd. Centralna ceremonija je svečano evharistijsko slavlje u Subotici. Centralni likovi ove ceremonije su bandaši i bandašice. Pored Verušića, u programu Dužijanaca su Stari Žednik, Lemeš, Bajmok, Donji Tavankut, Bereg, Mala Bosna, Đurđin, Mirgeš, Čonoplju (1934, u organizaciji Bunjevačke čitaonice) i sama Subotica.

U okviru Dužijanca održava se izložba S Božijom pomoći. Namera osnivača je bila da na jedinstven način uklope nekoliko sadržaja koji su direktno povezani sa umetnošću, verom, kulturom i baštinom bunjevačkih Hrvata. Svake godine postoji izložba na neku temu. Izložbeni materijal je izložen u subotičkim crkvama.

U sklopu Dužijance 2008. prvi put je održana Dužijanca malenih.

 

 

Izvor: kurir, telegraf, vikipedija

Komentari(0)

Loading