LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Lilanje je drevni narodni običaj. Neki kažu – stariji i od samog hrišćanstva! Nekada davno, u noći uoči Petrovdana, 11. na 12. jul (po novom kalendaru) po selima i gradovima organizovale su se velike obredne vatre na kojima su se spaljivale lile – baklje napravljene od štapa leske na čijem vrhu je bila namotana kora divlje trešnje ili breze.
Na ovaj način terale su se zle sile, ali i pokazivalo zajedništvo čitavog naroda koji bi se oko vatre okupio.
Praznik radosti i dečije graje
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Danas je Petrovdan: Običaji su brojni, a jedan se posebno tiče majki i dece
Petrovdan je slava pekara i ribara, slavi se i kao krsna slava brojnih srpskih porodica, a na ovaj da se često organizuju i vašari.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Danas je Petrovdan: Običaji su brojni, a jedan se posebno tiče majki i dece
Petrovdan je slava pekara i ribara, slavi se i kao krsna slava brojnih srpskih porodica, a na ovaj da se često organizuju i vašari.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Danas je Petrovdan: Običaji su brojni, a jedan se posebno tiče majki i dece
Petrovdan je slava pekara i ribara, slavi se i kao krsna slava brojnih srpskih porodica, a na ovaj da se često organizuju i vašari.
I sam čin pravljenja lila živopisan je i razdragan običaj. Nekoliko dana uoči Petrovdana, praznika posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, članovi porodice okupljali su se i pravili lile. A to je samo po sebi bilo majstorija! Sa divlje trešnje ili breze, tako da se samo drvo ne ošteti, u trakama se skidala kora i savijala kružno – kao „vetrenjača“, i pričvršćivala na dugačak štap leske. Tako napravljena lila bi se onda ostavljala da se osuši do Petrovdana.
Lilanju su se najviše radovala deca i mladi jer su, po tradiciji, upravo oni bili ti koji su palili lile. Sa prvim mrakom uoči praznika, noć bi obasjale mnogobrojne vatre, a jednom upaljen plamen bi se lančano prenosio među okupljenim narodom.
Lilama bi se onda mahalo i tako razgonio mrak, a najradosnija bi bila deca i mladi koji bi dobili „zadatak“ da s upaljenim buktinjama trče oko torova uzvikujući drevne bajalice: „Lila gori, žito rodi“, „Bogami, veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“, „Kuda lile hodile, tuda krave vodile“…
U isto vreme, oni okupljeni oko vatri, a ponajviše momci i devojke, preskakali bi plamen, jer se verovalo da to donosi dobro zdravlje. Sve ovo pratile su šale, pesme i igre koje bi čitav događaj pretvorile u opštenarodno veselje koje je umelo da potraje i do duboko u noć.
Običaj stariji od hrišćanstva
Iako slični običaji postoje i u drugim krajevima Srbije i vezani su za Ivanjdan, Đurđevdan ili poklade, paljenje petrovdanskih lila karakteristično je za područje zapadne Srbije i stanovništvo koje se tu bavilo stočarstvom.
Običaj je najverovatnije stariji od hrišćanstva i predstavlja odjek drevnog rituala rasterivanja zlih sila vatrom, pokazivanja jedinstva, i simbolične pobede svetlosti nad tamom. Prema „Srpskom mitološkom rečniku“ na ovu praksu uticaj su mogli imati i srodni običaji zatečenih stanovnika Balkana.
U svom „Srpskom riječniku“ o lilama je pisao i Vuk Stefanović Karadžić (inače i sam iz ovih krajeva). On kaže da je lila „ono što se oguli sa brezove ili trešnjove kore kao hartija. Lila ima u sebi smole i može goreti kao luč“.
Kako bilo, simbolika lilanja bila je i ostala ista – kada lila gori ona predstavlja svetlost, dobrotu i jedinstvo i razgoni tamu, zlo i svaku neslogu. Njenim sjajem i ljudi su zaštićeni i tako „pročišćeni“ ulaze u praznik.
Lilanje u novom ruhuLilanje je na predlog Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice 2017. godine uvršćeno u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Zahvaljujući tome, priznato je da je reč o običaju karakterističnom za Podrinje, a naročito oblasti oko Loznice, Šapca, Valjeva, Sjenice, Nove Varoši i Ivanjice.
Naročito je interesantno da je običaj opstao i mimo seoskih sredina i to samo u Loznici. U ovom gradu, u noći pred Petrovdan, sasvim je uobičajno videti velike vatre po trgovima, na raskrsnicama i između zgrada oko kojih se okupljaju komšije i prijatelji da još jednom, baš kao nekada – slave svetlost, život i zajedništvo.
Već godinama najmasovnije paljenje petrovdanskih lila održava se u Loznici, u porti crkve Pokrova Presvete Bogorodice. Drevni simbol jedinstva i sloge u ovom kraju oživeo je u novom ruhu kroz jedan od najveselijih i vizuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo.
Reč je o festivalu koji se ove godine održava po šesti put i u Loznicu uvek privlači veliki broj posetilaca iz Srbije, ali i čitavog regiona. Reč je o muzičko scenskom spektaklu koji, pre svega, afirmiše stvaralaštvo mladih, spaja tradicionalno i moderno, i drevni običaj lilanja prikazuje na savremen način sa ciljem da se on približi savremenom čoveku, ali i očuva za generacije koje tek dolaze.
U okviru festivalskih dana uživaćete u vrhunskim koncertima, di džej nastupima, performansima, pozorišnim predstavama, animacijama za decu, izložbama, bioskopskim predstavama na otvorenom, ali i nastupima kulturno umetničkih društava, vožnji fijakerom, etno bazarima, interaktivnim radionicama starih zanata… Možete zaigrati u kolu za dukat ili gledati takmičenje za „Brkove po Vuku i, naravno, učestvovati u lilanju - koje i danas, baš kao i nekada, možete videti samo 11. jula uveče i samo u ovom kraju!
Festival svake godine organizacije Turistička organizacija grada Loznice, uz podršku Grada Loznice, a u saradnji sa Centrom za kulturu „Vuk Karadžić“, Kancelarijom za mlade, Crkvenom opštinom lozničkom, brojnim udruženjima građana i pojedincima.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Guča – festival trube koji svake godine okuplja ceo svet
Najveći trubački spektakl Balkana gde muzika, tradicija i veselje ne prestaju
Komentari(0)