TAJNE NARODNE MUZIKE Duga tradicija ovog instrumenta u Srbiji, iznedrila je jedan od najpoznatijih festivala u regionu
Prvi vojni trubački orkestar formiran je 1831. godine po naredbi kneza Miloša Obrenovića i od tada pa sve do današnjeg dana truba se odomaćila kod stanovništva i postala deo njihove kulture i tradicije
Dragačevski sabor je godišnji trubački festival i festival folklora i narodnog stvaralaštva koji se održava u Guči, u regionu Dragačevo. Svakog leta, ovo maleno selo u centralnoj Srbiji postaje epicentar limene muzike na Balkanu. Legendarni Sabor trubača u Guči dočekuje oko 600.000 turista za nedelju dana kampovanja, igranja i, naravno, mnogo truba.
shutterstock
Možda vas zanima:
JEDNA ULICA U PRESTONICI TRUBE NOSIĆE NJEGOVO IME On je osnivač manifestacije po kojoj Srbiju prepoznaje čitav svet
Pre pola veka prvi put je održan Sabor trubača u Guči i od lokalne postao manifestacija za koju je čuo čitav svet.
NAJCEĆA MISTERIJA DRAGAČEVA LEŽI OVDE Dok se jedni u njemu kupaju, drugi ga zaobilaze
U brdovitom Dragačevu opasano gustom šumom, na samo 17 kilometara od centra Guče nalazi se jezero Goli Kamen
Možda vas zanima:
JEDNA ULICA U PRESTONICI TRUBE NOSIĆE NJEGOVO IME On je osnivač manifestacije po kojoj Srbiju prepoznaje čitav svet
Pre pola veka prvi put je održan Sabor trubača u Guči i od lokalne postao manifestacija za koju je čuo čitav svet.
NAJCEĆA MISTERIJA DRAGAČEVA LEŽI OVDE Dok se jedni u njemu kupaju, drugi ga zaobilaze
U brdovitom Dragačevu opasano gustom šumom, na samo 17 kilometara od centra Guče nalazi se jezero Goli Kamen
Zvuk srpske trube obišao je svet i postao razlog da svakog avgusta poseti ovaj jedinstveni praznik limenih instrumenata u selu Guča u Dragačevu. Duga tradicija ovog instrumenta u Srbiji dala je jedan od najpoznatijih simbola srpske muzike.
Više od 50 godina je prošlo od prvog festivala održanog u porti crkve Svetog Arhangela Gavrila, kada su nastupila samo četiri benda, a festival u Dragačevu mami posetioce svojom jedinstvenom atmosferom sjajnog zvuka i zabave. Ovaj masivni letnji muzički festival nadmašuje sve ostale, a istovremeno čuva srpsku tradiciju i običaje na jedinstven i originalan način.
shutterstock
Orkestri iz cele zemlje, regiona i inostranstva upućuju u Guču kako bi se nadmetali sa drugim učesnicima za nagradu najboljeg orkestra i najboljeg solo izvođača. Na takmičenju su učestvovala svetski poznata imena i orkestri Bobana i Marka Markovića, Fejata Sejdića, Dejana Petrovića i Nenada Mladenovića. Festival prate brojni kulturno -umetnički programi, ali je svakako centralni događaj manifestacije proglašenje pobednika.
shutterstock
Vrhunac saborskog programa predstavlja nadmetanje trubačkih orkestara, koje već 59 godina počinje himnom „Sa Ovčara i Kablara“ koju izvode svi takmičarski orkestri. Pored himne, tu je i čuveni saboraški pozdrav: „Sviraj, trubo, svirala zadugo, za veselje i ni za šta drugo.“
U Guči je sve u znaku trube. Zanimljivo je da truba u Guči ima svoj muzej, kao i spomenik na ulazu u varoš, a u centru Guče postoji i Spomenik trubaču.
shutterstock
Konkurencijsku vrevu prate brojne etno i istorijske izložbe. Posetioci mogu učestvovati na brojnim mnogobrojnim takmičenjima, poput takmičenja u zdravici, tradicionalnog višeboja ili u izboru najlepše narodne nošnje. Povrh svega, tu su i slani specijaliteti tradicionalne srpske kuhinje koje se ne smeju zanemariti. Pa čak i ako ne volite ovu vrstu muzike, nezaboravno iskustvo će vas naterati da se sledeće godine sigurno vratite.
Dragačevski sabor trubača u Guči na predlog Centra za kulturu i sport opštine Lučani 2020. godine, upisan je na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Ukoliko ste voljni da vidite još neke prelepe krajeve u blizini Guče, ne propustite priliku da posetite Zlatibor, jednu od najlepših planina Srbije sa brojnim atrakcijama. Ova planina udaljena je 43 km od Guče, a ako se odlučite za put, putem koji prolazi kroz prelepe krajeve, trebalo bi da posetite Mokru Goru i Drvengrad, etno selo koje je projektovao filmski reditelj Emir Kusturica.
Guča na mapi:
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)