Kako se nekad čuvala so do zime: Verovanja o „tihoj hrani“ u danima pred sneg
U srpskoj tradiciji, so nije bila samo začin – već amajlija, lek, zaštita i simbol postojanosti. U novembru se posebno pazilo kako se so nosi, gde se drži i kada se daje
Gde svi grešimo kad slavimo slavu - ovako se gubi suština
Suština krsne slave nije u broju jela na slavskoj trpezi, već u blagoslovu doma i iskrenoj molitvi svecu koji štiti vašu porodicu.
VEROVANJE NAŠIH STARIH Ubacite ovo u slavski kolač i pratiće vas sreća cele godine
Mnogi veruju da bez njega slavski kolač nije potpun.
TRIK VLADETE JEROTIĆA: Kako da razotkrijete svakog licemera?
Samo jedna rečenica je dovoljna da razotkrijete svakog licemera.
Zašto su MUSLIMANI pre rata praznovali hrišćanske svece?
U predratnom listu Pravda iz 1938. godine, nađen je tekst u kojem se navodi kako su muslimani pre rata praznovali srpske velike svece.
SVEŠTENIK - GOVORIO 8 JEZIKA: Ko je bio Teslin otac Milutin?
Dok ime Nikole Tesle danas blista na vrhu svetske naučne istorije, ime njegovog oca, prote Milutina Tesle, ostajalo je decenijama u senci.
Majka ga morbidnim rečima zaklela ikonom svetog Nikole da ne oženi ženu koju voli: Plačući je gledao njene svatove
Aleksa Šantić ludo je voleo Anku Tomilinović, ali je zbog majke nije oženio.
"OVO JE NAJTEŽA VRLINA KOJU HRIŠĆANIN TREBA DA STEKNE" Vladeta Jerotić je znao kako da se čovek izbori sa teškoćama
Vladeta Jerotić jednom prilikom je jasno objasnio koja je to najteža hrišćanska vrlina koju svaki čovek treba da savlada.
Rođeni i odrasli u muslimanskim porodicama, ovi naši pevači su odlučili da slave slavu po pravoslavnim običajima: Jedan nikada nije ušao ni u džamiju
Pojedini pevači muslimanske veroispovesti odlučivali su da uprkos svojoj religijskoj pripadnosti obeležavaju pravoslavnu slavu. Ova pojava izaziva pažnju javnosti jer osvetljava složene odnose tradicije, identiteta i zajedničkog kulturnog nasleđa na Balkanu
Recept: Tarana sa orasima i medom – slatko jelo iz sirotinjske kuhinje koje danas pravi samo poneka baka
Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode
Zaboravljeni običaj: U novembru se ne ostavlja kuća prazna, makar „da pas laje“
Kada su dani kratki, a noći duge, u srpskom narodu se znalo – kuća ne sme da ostane sama. Makar neko da prespava, da se čuje glas, da pas zalaje. Tišina kuće bez duše zimi se smatrala lošim znakom.
Zrno u kesi, češalj pod jastuk: Predmeti koje su žene u novembru stavljale „za sreću“
U narodnom verovanju, novembar je vreme kada se duša zatvara, a kuća mora da se „utvrdi“ sitnicama koje znače mnogo – obični predmeti koji štite dom, decu i zdravlje
Jesenje „prespavalice“: Kako su naši stari čuvali zdravlje snom do Nikoljdana
U narodnom verovanju, od Aranđelovdana do Nikoljdana ne leže se kasno, ne ustaje se rano, i ne budi se dete iz sna – jer se u snu odmara ne samo telo, već i duša pred zimu
Zašto se u kući ne peva naglas u novembru: Vreme tihe reči i sabranosti
U narodnoj tradiciji, novembar nije mesec za pesmu. To je vreme kada se povlači duša, spušta pogled i čuva tišina – jer kad priroda utihne, ni čovek ne bi trebalo da viče
"Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve radili tuđoj ženskoj deci": Od Duška se moglo učiti o roditeljstvu
Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas