OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Bila je to prva rovovska bitka i trajala je 55 dana, u narodu je poznata i kao bitka iznad oblaka.
Komandant austrougarske Balkanske vojske Poćorek je po svaku cenu želeo da osvoji Gučevo. Na njega je usmerio 125.000 ljudi, 165 topova i 92 mitraljeza. Kapiju Srbije branilo je 60.000 srpskih vojnika sa 88 topova, gotovo bez municije, i 43 mitraljeza.
- Bila je to jedna od najtežih borbi tokom velikog rata u kome je živote izgubilo na hiljade ratnika, kažu za RINU stariji meštani koji su ratne priče slušali od svojih predaka.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Bitka na Gučevu imala je presudan značaj za slom austrougarske ofanzive. Za Gučevo je čuo čitav svet kada je davne 1915. godine američki novinar Džon Rid je obišao ovo polje smrti i sa njega poslao potresnu reportažu.
Ono po čemu je posebna jeste spomen-kosturnica gde počiva više od tri hiljade ratnika.
Spomenik je zajednička grobnica srpskih i austrougarskih vojnika izginulih na ovoj planini. Prvo su spomen-kosturnicu svojim vojnicima podigli Austrijanci 1916. godine, da bi po oslobođenju tu bili sahranjeni i srpski vojnici, a austrougarska obeležja zamenjena našim tako da je to od 1929. postala zajednička grobnica dve neprijateljske strane, dodaju naši sagovornici.
Spomen-kosturnicu na Gučevu juče je u sklpu svoje posete Podrinju obišao i predsednik Aleksandar Vučić i položio vence.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Komentari(0)