OVDE LEŽE ZAJEDNO KOSTI SRBA I AUSTRIJANACA: Jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu se odigrala na Gučevu (FOTO)
Ovog septembra navršava se 110 godina od početka velike Gučevske bitke koja se odigrala u Prvom svetskom ratu u sklopu bitke na Drini.
Bila je to prva rovovska bitka i trajala je 55 dana, u narodu je poznata i kao bitka iznad oblaka.
Komandant austrougarske Balkanske vojske Poćorek je po svaku cenu želeo da osvoji Gučevo. Na njega je usmerio 125.000 ljudi, 165 topova i 92 mitraljeza. Kapiju Srbije branilo je 60.000 srpskih vojnika sa 88 topova, gotovo bez municije, i 43 mitraljeza.
- Bila je to jedna od najtežih borbi tokom velikog rata u kome je živote izgubilo na hiljade ratnika, kažu za RINU stariji meštani koji su ratne priče slušali od svojih predaka.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Možda vas zanima:
Tužna sudbina Milete i njegovog druga: Malo ko zna pravu istinu koja se krije iza čuvene pesme
Mali broj ljudi zna pravu pesmu o Miletu i lajkovačkoj pruzi. U pitanju je tužna sudbina tokom Velikog rata.
Bitka na Gučevu imala je presudan značaj za slom austrougarske ofanzive. Za Gučevo je čuo čitav svet kada je davne 1915. godine američki novinar Džon Rid je obišao ovo polje smrti i sa njega poslao potresnu reportažu.
Ono po čemu je posebna jeste spomen-kosturnica gde počiva više od tri hiljade ratnika.
Spomenik je zajednička grobnica srpskih i austrougarskih vojnika izginulih na ovoj planini. Prvo su spomen-kosturnicu svojim vojnicima podigli Austrijanci 1916. godine, da bi po oslobođenju tu bili sahranjeni i srpski vojnici, a austrougarska obeležja zamenjena našim tako da je to od 1929. postala zajednička grobnica dve neprijateljske strane, dodaju naši sagovornici.
Spomen-kosturnicu na Gučevu juče je u sklpu svoje posete Podrinju obišao i predsednik Aleksandar Vučić i položio vence.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
Komentari(0)