SRPSKI književnik i komediograf Branislav Nušić bio je čovek britkog pera, ali i jezika. Nušić je tokom života bio i novinar, diplomata, fotograf-amater, kao i začetnik retorike u Srbiji.
Zbog svojih čuvenih dela i citata je proglašen piscem "poganog" jezika. Bio je zatvaran, izopšten i nepravedno kažnjavan zbog toga jer je voleo otadžbinu i za nju se borio. Ipak, pravu slavu stekao je za života. Čak su njegovo ime ponele škole i ulice dok je bio živ.
Radio je u srpskom konzulatu u Prištini, kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, bavio se novinarstvom, a pisao je pod svojim i pod pseudonimom Ben Akiba. Rođen je kao Alkibijad Nuša, dok je svoje ime i prezime promenio kada je imao 18 godina.
Tada postaje Branislav Nušić.
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
MISTERIJA NUŠIĆEVOG GROBA: Zašto je u obliku piramide?
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, decenijama nakon smrti slavnog pisca.
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
MISTERIJA NUŠIĆEVOG GROBA: Zašto je u obliku piramide?
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, decenijama nakon smrti slavnog pisca.
Možda vas zanima:
OVAKO JE BRANISLAV NUŠIĆ OPISAO DOČEK NOVE 1910. GODINE U BEOGRADU!
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
MISTERIJA NUŠIĆEVOG GROBA: Zašto je u obliku piramide?
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, decenijama nakon smrti slavnog pisca.
Tokom svog službovanja u Bitolju upoznaje Darinku Đorđević, konzulovu ćerku, kojom se ženi 1893. godine, a ljubav joj je izjavio pesmom koju je napisao na lepezi. U braku su dobili troje dece.
Ipak, Nušić je i u braku živeo momački. Navodno joj je prilikom prosidbe postavio uslov - da će je oženiti, ali da mu dozvoli da zadrži makar jedan porok. Birala je između kocke, pića i žena. Darinka je smatrala da će od drugih žena najmanje "zaraditi štete", te je pristala na takav život.
Sreća ih nije pratila. Strahinja Ban, jedini sin Branislava Nušića poginuo je kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu, a Nušiću je trebalo 10 godina da posle toga ponovo počne da piše i stvara. Tada nastaju njegova najbolja dela poput Gospođe Ministarke, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi.
Šuškalo se da je bio tajno zaljubljen u glumicu Žanku Stokić, kojoj je i prilikom pisanja namenio ulogu u "Gospođi Ministarki". LJubav javno nikada nije priznao, dok su njegova romantična dela navodno govorila drugačije.
"Sumnjivo lice" zamalo nestalo bez traga
Kada je došlo vreme da napusti Prištinu, pažljivo je birao rukopise koje će preneti preko Albanije. Branislav Nušić spakovao je "Sumnjivo lice", ali čuveno delo je ipak prošlo čitavu peripetiju.
Kako je išao pešice do Prizrena, morao je da smanji prtljag, te je ipak odlučio da neke rukopise ostavi u kući Albanca kod kojeg je boravio u Prištini. Među takvima je ipak bilo i "Sumnjivo lice". U strahu od vlasti 35 godina nije smeo da ovaj komad postavi na scenu.
Tek krajem 1918. godine, nakon proboja Solunskog fronta, Nušić je došao u Skoplje i saznao da su Bugari pretresali srpske kuće, zapalili njegove rukopise, ali da su oni iz Prištine ipak spaseni.
Branislav Nušić prvi put unosi toponim Ivanjica u književnost i time ovu varoš popularizuje u široj srpskoj javnosti.
U njegovu čast se u Ivanjici već 15 godina održava događaj posvećen njemu, a ove će se glavnim korzom održavati brojne kulturne manifestacije u periodu od 23. do 25. avgusta.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)