NAŠI PRECI SU GA DAVALI DEVOJČICAMA KOJE SU ROĐENE NA JESEN: Žensko ime koje ćete retko čuti
Naši preci su poštovali stabla drveća prvenstveno jer su verovali da su ona nastanjena dušama nekih njima bliskih pokojnika, te da ih oni štit
Ukoliko ne želite da vaša ćerka ima mnogo imenjakinja, možda biste mogli da joj date ime Jasenka.
Jasenka je žensko ime čije poreklo nije precizirano, ali se najčešće može čuti u Hrvatskoj.
Ovo ime je nastalo od imenice "jesen" i imena drveta "jasen", te se najčešće davalo devojčicama koje su rođene u ovo godišnje doba.
Možda vas zanima:
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Ovo je značenje svih srpskih imena, pronađite svoje na spisku: Može vam odrediti životni put, evo i kako
Povezana su sa prirodom, duhom, precima.....
Možda vas zanima:
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Ovo je značenje svih srpskih imena, pronađite svoje na spisku: Može vam odrediti životni put, evo i kako
Povezana su sa prirodom, duhom, precima.....
Možda vas zanima:
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Ovo je značenje svih srpskih imena, pronađite svoje na spisku: Može vam odrediti životni put, evo i kako
Povezana su sa prirodom, duhom, precima.....
Naši preci su poštovali stabla drveća prvenstveno jer su verovali da su ona nastanjena dušama nekih njima bliskih pokojnika, te da ih oni štite
Zato su slovenska imena često izvedena od imena nekog drveta.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
Komentari(0)