POKLETA JERINA Surova vladarka ili tragičan lik kome je narodno predanje učinilo nepravdu?
Jerina Branković, poznata i kao Irina Kantakuzin ili u narodnoj tradiciji kao Prokleta Jerina, bila je srpska despotica i supruga Đurđa Brankovića, koji je vladao od 1427. do 1456. godine.
Rođena je kao Irina Kantakuzin, grčkog porekla iz ugledne porodice Kantakuzina, oko 1400. godine, verovatno u Konstantinopolju. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin. Dimitrije je bio unuk vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina.
Nakon Đurđeve smrti 1456. godine, Jerina je preuzela vlast kao despotica-regentica Srbije. Međutim, njena vladavina trajala je samo godinu dana, sve do noći 2. maja 1457. godine, kada je umrla. Postoje različite verzije o njenoj smrti, prema jednim, umrla je kao monahinja u manastiru na Rudniku, dok je prema drugim, bila je otrovana od strane svog sina Lazara, koji je želeo da okonča majčino regentstvo i preuzme vlast.
Pored nje je i njen brat Toma Kantakuzin takođe je bio veome poznat u Srbiji,
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
PRIČALO SE DA JE LJUBAVNIKE S LITICE BACALA U DRINU DA NE PRIČAJU O BLUDU: Prokleta Jerina se najviše ogrešila o SESTRU
Predanje dalje kaže da je despotica Jerina vršila ogroman pritisak na radnike, toliki da čak nije ni žalila što su mnogi izgubili živote zbog iznemoglosti gradeći tvrđave
Nadimak prokleta Jerina dobila je naročito po izgradnji grada Smedereva, tadašnje srpske prestonice. Izgradnja tvrđave Smederevo, koja je trajala 11 godina počevši od 1428. godine, izazvala je nezadovoljstvo naroda zbog prisilnog i neplaćenog rada grčkih majstora pod vođstvom Jerininog brata Đorđa Kantakuzina.
Narod je takođe krivio Jerinu zbog toga što se Đurđeva Mara 1435. godine udala za sultana Murata II.
U narodnom predanju, Jerina je često prikazivana kao surova vladarka. Mnoge narodne pesme i priče je opisuju kao bezosećajnu majku i vladarku.
U pesmi "Đurđeva Jerina", u poslednjim stihovima krivica za propast Srbije pada na Jerinu i kletva ju je zaista stigla. U svakoj varijanti ove pesme Jerina je prikazana kao bezosećajna majka, koja udaje ćerku za Turčina, nevernika kako bi sačuvala zemlju i u njoj vladala.
U narodnoj pesmi "Dva Despotovića", Jerina svoju ćerku Maru nagovara da oslepi svoja dva brata kada joj dođu u posetu. Ovaj plan je ostvaren i Jerinu nesreća njenih sinova nimalo ne pogađa.
U deseteračkim pesmama zabeleženim u XIX veku, Jerina je prikazana kao samovoljna, okrutna žena, koja povređuje, muči, pa čak i želi smrt svoje dece, da bi sačuvala vlast i bogatstvo.
Stari gradovi širom prostora naseljenih Srbima su po njoj dobili imena Jerinin grad.
Sa Đurđem Brankovićem Jerina je imala petoro dece: Todora, Grgura, Stefana, Lazara i Katarinu. Turci su 1441. zarobili Grgura i Stefana Brankovića i 8. maja te godine ih oslepeli po naredbi sultana Murata II. Prema istorijskim izvorima, Jerina je bila druga žena despota Đurđa Brankovića. Ne zna se ime njegove prve žene sa kojom je imao ćerku Jelenu, ali je izvesno da je bila trapezuntska princeza. Za Maru, Đurđevu, navodno, najstariju kćerku, ne zna se pouzdano da li je bila Jerinina ćerka, ili Đurđeva ćerka iz prvog braka.
Optužena za udaju Mare za sultana, oslepljenje Grgura i Stefana Brankovića, težak rad na izgradnji tvrđave, zapravo Jerina je, kao i Đurađ, gledala samo na spas Srbije. U to vreme, položaj srpske države je bio izuzetno narušen i moralo se učiniti sve da se država očuva. Kako je narod bio nezadovoljan Jerininom čvrstom rukom, što se tiče odlučnosti u građenju grada, okarakterisana je kao prokleta a svi dalji događaji u propasti srpske države pripisivani su upravo njoj, Prokletoj Jerini.
Za Jerinu se može reći da je bila tragičan lik, kome je narodno predanje učinilo veliku nepravdu.
Pročitajte još:
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Komentari(0)