KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA
Jednu od najpoznatijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture "Kosovku devojku", naslikao je čuveni slikar Uroš Predić (1857–1953). Poreklom je bio iz Orlovata, a školovao se na Likovnoj akademiji u Beču.
Stvaralaštvo Uroša Predića obeležili su brojni portreti, dela istorijske tematike, prizori iz svakodnevnog života Banaćana, kao i crkveno slikarstvo.
Kako je nastala slika "Kosovka devojka"?
Sliku Kosovka devojka poručilo je Kolo srpskih sestara, žensko društvo osnovano 1903. godine u Beogradu, koje se bavilo humanitarnim radom.
Možda vas zanima:
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Možda vas zanima:
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Možda vas zanima:
KO JE BILA KOSOVKA DEVOJKA? Svaki Srbin zna ovu sliku, a jedno će zauvek ostati MISTERIJA! Ovako je nastalo Predićevo REMEK-DELO
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila stvaran lik ili plod mašte narodnog pesnika, njen značaj i uloga u osvešćivanju i bodrenju srpskog naroda, čak nekoliko puta u toku istorije, nije nimalo umanjena tim pitanjem o njenom postojanju.
Evo kako su naši preci na Vidovdan proricali budućnosti: Žene su obavezno radile ovo da bi saznale kakva ih sudbina čeka
Ovaj dan je poseban i za srpsku istoriju. a za njega se vezuju i mnogi lepi običaji koji se i danas primenjuju.
Članice društva su bile veoma aktivne tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata kao dobrovoljne bolničarke koje su pružale pomoć i negu ranjenim borcima.
Nastala je na osnovu crteža iz 1914. godine, a kao inspiracija za sliku Urošu Prediću poslužila je narodna pesma Kosovka devojka, koju je smatrao jednom od najlepših u istoriji srpske književnosti.
redić je naslikao idealizovani prikaz epske junakinje, Kosovke devojke, koja "vida rane smrtno pogođenom Orloviću Pavlu". Ona je predstavljena kao nevesta Toplice Milana, čija je supruga trebalo da postane nakon njegovog povratka iz boja.
Međutim, pošto je junak izgubio život u borbi, Kosovka devojka je postala ožalošćena verenica, koja nakon bitke, luta bojnim poljem u potrazi za verenikom, neguje i okrepljuje preživele.
S obzirom da je nastala u vreme Prvog svetskog rata, slika se može se tumačiti kao univerzalna scena stradanja u ratno vreme, a Kosovka devojka kao prva bolničarka.
Na taj način, Predić je naslikao opšteljudsku tragediju koja prati sve velike ratne sukobe, a u likovima Kosovke devojke i Orlovića Pavla prikazao je srpski narod i njegove patnje u ratu.
Ko je bila Kosovka devojka?
Da bi stvorio ovu kompoziciju, slikar je imao model, ”pravu” Kosovku devojku, koja mu je pozirala za ovu čuvenu sliku.
Prema pisanju Vikipedije, čuvenu Srpkinju ovekovečila je Leposava Stanković, jedinica rođena 29. decembra 1899. godine u Beogradu. Pored njene crne kose, jakih i izraženih crta lica i krupnih očiju, kako beleži Serbian Times, Leposava je navodno sa Kosovkom devojkom delila i sličan temperament, jak karakter i čvrstu volju.
O njoj se isto veoma malo zna. Ova Beograđanka je išla u Trgovačku školu, u kojoj je brat Uroša Predića tada bio direktor. A kako ih je Predić slikao zasebno, navodno se nikada nije srela sa čovekom koji je bio model za lik viteza Pavla
Leposava je čuvala reprodukciju Predićeve slike u stanu, o njoj se nije znalo ništa godinama sve dok Politika nije 3. marta 1995. godine prenela kratku vest pod naslovom “Umrla 'Kosovka devojka'”.
"U Beogradu je, sasvim tiho, 2. marta izjutra, u 96. godini umrla Leposava Lulik, rođena Stanković, zauvek ovekovečena na čuvenom platnu Uroša Predića 'Kosovka devojka'” - pisalo je.
Vredno delo
Od početka juna 2020. godine ovo remek-delo koje predstavlja nacionalno blago vredno pola miliona evra, izloženo je u Skupštini grada Beograda.
Slika je ubrzo nakon nastanka stekla veliku popularnost i bila štampana na razglednicama koje su prodavane u humanitarne svrhe. Otkupljena je od knjižarskog preduzeća "Polet" 1940. godine i od tada se čuva u Muzeju grada Beograd.
(Kurir)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)