Koristio žene da bi stigao do prestola: Kada bi vladaru dosadila supruga, jednostavno bi je optužio za preljubu!
Taj privatan život Stefanov podrazumeva njegove tri žene, vladarke, od kojih nijedna nije dočekala da postane kraljica već su sve tri bile velike županke.
Upoznajte prvu ženu Stefana Prvovenčanog, intrigantnu vladarku vizantijskog porekla koja je zbog svog ponašanja bila primorana da napusti Srbiju.
Evdokija bila je sinovica vizantijskog cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg. Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. Tako je princ Stefan Nemanjić 1195. postao prvi srpski sevastokrator i prvi stranac sa ovom titulom u Vizantiji.
Evdokija nije pokušavala da se meša u poslove države dok je veliki župan bio njen svekar Stefan Nemanja. Stefanu Prvovenčanom je rodila sina Radoslava, rođenog 1192. i kćerku Komninu.
Možda vas zanima:
Dušu joj prihvatio sam anđeo: Ovako je okončala život prva srpska kraljica Ana Dandolo!
Bila je supruga Stefana Prvovenčanog i unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola
MISLILI SU DA JE POŽRTVOVANA MAJKA I DOMAĆICA, A BILA JE NAJVEĆA RAZVRATNICA: Ovako je gola i šugava proterana iz Srbije
Evo ko je bila vladarka koja je proterana iz Srbije, zato što je bila preljubnica.
Možda vas zanima:
Dušu joj prihvatio sam anđeo: Ovako je okončala život prva srpska kraljica Ana Dandolo!
Bila je supruga Stefana Prvovenčanog i unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola
MISLILI SU DA JE POŽRTVOVANA MAJKA I DOMAĆICA, A BILA JE NAJVEĆA RAZVRATNICA: Ovako je gola i šugava proterana iz Srbije
Evo ko je bila vladarka koja je proterana iz Srbije, zato što je bila preljubnica.
Možda vas zanima:
Dušu joj prihvatio sam anđeo: Ovako je okončala život prva srpska kraljica Ana Dandolo!
Bila je supruga Stefana Prvovenčanog i unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola
MISLILI SU DA JE POŽRTVOVANA MAJKA I DOMAĆICA, A BILA JE NAJVEĆA RAZVRATNICA: Ovako je gola i šugava proterana iz Srbije
Evo ko je bila vladarka koja je proterana iz Srbije, zato što je bila preljubnica.
Međutim…
Od trenutka kada je postala velika županka, Evdokija je počela da koristi svoje pravo da učestvuje u vladanju nad srpskom državom. Čak su Srbi morali pristati, stoji zabeleženo, da Evdokija bude učesnica najviše vlasti u Raškoj kao što su bile avguste u Vizantiji.
Printscreen/Youtube
Stefanov i Evdokijin brak verovatno je uticao i na to da se veliki Stefan Nemanja prestola odrekne u korist srednjeg sina, a ne najstarijeg Vukana. Evdokija je imala jak uticaj na vaspitanje dece, posebno sina Radoslava, koji je učen i naučen da se više oseća kao Grk nego kao Srbin. To će ga kasnije skupo koštati.
Brak sa Evdokijom koji je Stefanu Nemanji II Prvovenčanom možda presudno pomogao da nasledi presto okončao se ubrzo posle smrti Stefana Nemanje I, a još dok je u Vizantiji vladao Evdokijin otac car Aleksije III Anđel. Oko 1201. Stefan Nemanja II je optužio Evdokiju za preljubu i oterao je.
Bivša supruga je srpskog vladara opisala kao preljubnika i pijanicu. Da bi se osvetila mužu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u bračne prevare. Postoje izvori koji kažu da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u košulji, oterao je iz Srbije. Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu. Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne računajući njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjića, ali i prva žena koja je morala da napusti Srbiju.
vikipedija
Suština bračnog razlaza ipak je više bila političke prirode. U to vreme, Stefan je bio u sukobu sa starijim bratom Vukanom. Promućurni Stefan i sam se počeo okretati prema zapadu. Zašto? Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.
Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak 1201/1202.
Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši. Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena.
Zbog sukoba s bratom Vukanom, koga su podržavali Ugari, Stefan je tražio saveznika, i našao ga u Bugarskoj. I Bugari su bili neprijatelji Ugara. Ugovor o prijateljstvu je, kako se čini, potvrđen tako što se Stefan oženio bliskom rođakom cara Kolojana (Lepi Jovan). Ona je Stefanu rodila sina Vladislava, koji će postati treći kralj, i Predislava, koji se rano zamonašio, bio zahumski episkop, a potom i arhiepiskop srpski Sava Drugi. Ova žena je umrla 10 godina posle venčanja sa Stefanom.
Da li je umrla od tuge jer je Stefan i nju posle nekoliko godina braka oterao?
Da bi ostvario svoj cilj, mudri Stefan nije birao sredstva. Od pape Inoćentija Trećeg tražio je kraljevsku krunu. Zbog protivljenja Ugarske, papa je odbio da mu dodeli kraljevsko dostojanstvo. Ali, Stefan ne odustaje. Kako je Venecija imala priličnog uticaja na političke prilike zemalja na Balkanu, Stefan se zbližio s porodicom mletačkih duždeva. Mletačka princeza Ana Dandolo postaje njegova treća žena 1207/08.
Stefanov brat Sava znao je da je ženidba s katolikinjom značila početak saradnje s papom. A kora papinog hleba je tvrda i nije za nas Srbe, govorio je najveći srpski podvižnik i bogoljubac. Ana je Stefana nagovarala i on je načelno prihvatio da se odrekne pravoslavne vere, ali to obećanje nije ispunio.
Novi papa Honorije Treći poslao mu je, 1217. godine, zlatnu kraljevsku krunu. Stefan Nemanjić postao je prvi nemanjićki kralj Srbije, prvovenčani kralj.
Ali, iako mnogo mlađa, ni Ana Dandolo nije doživela da postane kraljica. Umrla je pre krunisanja. Stefanu je ostavila sina Uroša I, budućeg četvrtog kralja, i kćerku Renijeru.
(Opanak, Novosti)
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)