Mira je bila jedna od najlepših Beograđanki: Ćerka moćnika skončala je jezivo, a celu porodicu odnela je zla kob
Gotovo da ne postoji osoba koja ne zna ko je bila Mira sa Dedinja, ćerka narodnog heroja Cvijetina Mijatovića.
Mirjana Mijatović rođena je u Ljubljani kao ćerka glumice Sibine Mijatović i jugoslovenskog političara i narodnog heroja Cvijetina Mijatovića.
Kada je Mira imala samo devet godina, poginula joj je majka, te ona ostaje sa ocem i četvorogodišnjom sestrom Majom. Njen otac ubrzo se ponovo oženio, i to glumicom Mirom Stupicom, a potom biva izabran i za predsednika Predsedništva SFRJ i postaje drugi čovek države posle Tita.
Mirjanu su svi znali kao "princezu sa Dedinja". Njen život počeo je slavno, mnogi su joj zavideli na svemu, a skončala je na jeziv način kada je imala samo 30 godina. Bila je sama i ostavljena da umre u surovim okolnostima.
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Možda vas zanima:
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
ISTORIJA DEMOKRATIJE U SRBA: Ćorave kutije i ostale izborne krađe i podvale
Strpljivi čitalac ovog štiva biće zapanjen činjenicama: istorija srpskih izbora - od onih prvih održanih po odredbama Trojičkog ustava (donetog u Kragujevcu 1869.) pa do lokalnih iz 1996 - istorija je izbornih mahinacija, policijskog terora, hapšenja, ubistava, falsifikata, neprincipijelnih koalicija, demagogije, medijskih blokada...
Titula predsednika njenom ocu je donela prestiž i visoku reputaciju, te su počeli da žive u vili na Dedinju. Bili su ugledna i bogata porodica, a kretali su se samo u elitnim krugovima. Mira i njena sestra često su pravile žurke u svojoj velelepnoj vili i tako je počeo njen sunovrat.
Printscreen/Youtube
- Miru pamtim kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije. Po obliku glave i po frizuri me je podsećala na Avu Gardner. Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na droge, izbegavala je da dolazi. Čuli smo se telefonom. Nije smela da me gleda u oči. Maja je bila nepredvidiva devojka. Mira je bila mirnija. Možda je to njihovo ponašanje bilo programsko, da bi se revanširale ocu. Ne mogu to da tvrdim. Deca 80-ih su programski bila navučena na drogu - ispričao je svojevremeno Petar Peca Popović, poznati novinar i rok kritičar, za portal Presstiž.rs.
Droga joj je došla glave, a 1991. godine, Mira Mijatović, preminula je od predoziranja heroinom, u Beogradu. Da zla kob ove porodice bude još veća, njena sestra Maja umrla je iste godine u razmaku od svega nekoliko meseci.
"One su bile radoznale gradske devojke koje su živele 26 sati dnevno. To je bio problem. Kad je bila bolesna, Mira je izbegavala da se javlja, jer ju je bilo sramota. Ne smem da pomislim kako izgleda taj prelaz od devojke oko koje se vrti ceo svet do devojke koje svi izbegavaju.
vikipedija
Strašna je pomisao da je uvek morala da ima određenu količinu novca kod sebe da bi kupila drogu. Mislim da ju je pre Maja navukla nego obratno. Maja je bila radoznalija, drčnija. Taj segment su krile od mene jer ih je bilo sramota. Bile su lepo vaspitane i bilo ih je sramota da im vidite slabost.
Pobegle su od nas da ne bismo videli kako se urušavaju. Kad je Mira umrla niko nije znao. Saznali smo kasnije, a mnogo kasnije smo saznali da je umrla i Maja. To je bila državna bruka. Da dozvoliš da umru obe ćerke predsednika države", pričao je Popović.
Dve godine nakon smrti svojih ćerki, preminuo je i Cvijetin Mijatović, ostavivši svoju suprugu Miru Stupicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)