POZORIŠTE U KUĆI Stanislava je glumila u čuvenoj seriji, teško obolela pa napisala knjigu "Devetnaest društvenih igara", o borbi s bolešću
Stanislava Pešić, jedna od najvoljenijih glumica Jugoslavije, ostavila je dubok trag u svetu glume. Stanislava Pešić rođena je 7. juna 1941. godine u Grockoj, koja je za Jugoslaviju bila prva ratna tokom Drugog svetskog rata.
Veoma mlada je shvatila da je njen poziv gluma, te je iz trećeg pokušaja upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju.
Njena porodica nije bila imućna, pa je Stanislava pričala:
- Tatina plata bila je mala i, za razliku od druge dece, mi nismo imale da jedemo med, već smo užinale mast i hleb. Uletiš u kuću, baba namaže mast na hleb i trk napolje. Priznale smo da nas je sramota što mi jedemo mast, a druga deca med. Sutradan, baba koja se teško kretala, došla je do šetališta i izdaleka, koliko je grlo nosi, povikala: Vesna, Mirjana, Staša, užina! Meda i ’leba! Pojurile smo kao bez duše, a baba nam je uvalila topao hleb u ruke i rekla: Trčite dok se ne slojani, nikom ne daj da proba, jedite brzo! A samo je zagrejala hleb, mast se istopila i mi smo dobile ‘meda i hleba’...
Ljubav prema daskama koje život znače
Kao tinejdžerka bila je na audiciji za omladinsko pozorište, a pred žirijem, koji su činili Ljuba Tadić i Vera Belogrlić, recitovala je "Spaljenu pesmu" Zmaja i monolog majke koja je ubila sina iz "Svetog plamena" Somerseta Moma.
Kada je završila, Ljuba Tadić ju je upitao: "Znaš li ti, devojčice, nešto smešno?", a ona mu je odgovorila da ne zna i zaplakala.
- I dok sam plakala, on mi je nabrajao naslove smešnih pesama, sve dotle dok nisam rekla da znam ‘Otac i sin’ Đure Jakšića. Mucala sam, pogrešno naglašavala reči. Ipak, on je rekao: Bravo, bravo! Ali ta pesma nije smešna, nego tužna! I za sve to vreme ja sam jecala, ispričala je jednom prilikom glumica.
Zanimljivo je i to da kada je pokušala kao gimnazijalka da upiše glumu, da je njena majka zatražila od komisije da je obori, a oni su to pokušali na veoma bizaran način, naime, pitali su je koje se ribe gaje u Prespanskom jezeru, a kada je odgovorila da ne zna, rekli su joj: "Vi želite da budete glumica, a ne znate koje ribe žive u Prespanskom jezeru!"
Zavidna karijera
Igrala je i Anu u "Švabici", Mašu u "Galebu", Anđeliju u "Maksimu Crnojeviću", ali i u monodrami po knjizi "Pismo nerođenom detetu" Orijane Falači, s željom da pitanje materinstva produbi profesionalnim konfliktima.
- Osetila sam da je to muka svih nas savremenih žena i želela sam da govorim o onome što se i meni dešava, što se uopšte dešava u svakom trenutku.
Na filmu se prvi put pojavila 1958. godine u "Snovima od vetra" Kokana Rakonjca, potom i u "Diližansi snova" Soje Jovanović, dok je za ulogu u "Pesmi" po istoimenom romanu Oskara Daviča dobila "Zlatnu arenu" u Puli.
Gluma i popularnost
Stanislava Pešić je igrala šarmantnu Olgu Petrović u seriji “Pozorište u kući”, koja je obeležila jednu eru jugoslovenske televizije.
Imitirale su je i Beograđanke i Zagrepčanke, a publika je obožavala njen lik.
Bila je fizički aktivna, prgava i uvek spremna za okršaj, što je bilo neuobičajeno za mlade dame tog vremena.
Bolest i smrt
Glumica je 1992. godine obolela od raka. Hrabro je odigrala svoju poslednju ulogu u drami “Dugo putovanje u noć” već je bila teško bolesna. Pred smrt je objavila knjigu „Devetnaest društvenih igara“ i otkrila detalje o borbi sa opakom bolešću, ali i pisma koja je slala sinovima. Iz braka sa vajarom Slavoljubom Stankovićem dobila je sina Peru, a sa kompozitorom Vojislavom Kostićem, Ivana.
Za sebe je rekla da je „sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša“ i dodala da je trebalo više da veruje u sebe.
Preminula je u Beogradu u 57. godini života. Njena rođena sestra je Vesna Pešić, poznata sociološkinja i političarka.
Pet godina je vodila bitku za ozdravljenje i život.
Nažalost, preminula je 20. novembra 1997. godine u Beogradu, izgubivši najtežu životnu bitku.
Stanislava Pešić ostavila je neizbrisiv trag u svetu glume i ostaje upamćena kao jedna od najvoljenijih glumica Jugoslavije.
(Lepote Srbije/ Najžena)
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)