Kako se pravilno nazivaju stanovnici nekih mesta u Srbiji: Ne postoje nikakvi Borci, Požegari, Valjevčani, Prištinci, Kosovari…
Etnici (nazivi stanovnika mesta ili oblasti) kod nas se tvore na dva načina, u zavisnosti da li je toponim južno ili severno od Save i Dunava.
Tako ćete imati etnike Pančeva – Pančevca (Pančevku), ali i Kraljeva (sa istim brojem slova i slogovnim i slovnim sklopom) – Kraljevčanina (Kraljevčanku).
Međutim, ovde važi i ”pravilo izuzetaka” – da stanovnike nekog mesta (ili kraja) zovemo onako kako to oni žele, a ne kako to gramatika ili pravopis nalažu. Interesantni su primeri za to etnici Niša. Književni oblici Niševljanin i Niševljanka odavno su se povuki ispred kolokvijalnog Nišlija i Nišlijka.
Glavobolju stanovnicima mnogih srpskih oblasti i gradova zadaju često pogrešni nazivi koje stanovnici ostalih delova Srbije nespretno izvode iz naziva mesta. Tako ćete primetiti da se stanovnici Valjeva ljute kad ih nazivate Valjevčanima (verovatno opet analogijom prema Kraljevo – Kraljevčani) pa će vam reći da su oni isključivo Valjevci i Valjevke.
Iako vam možda zvuči smešno, zbog istoimenog naziva za šporet na drva, stanovnici Smedereva upravo su Smederevci i Smederevke, a ne Smederevljani kako mnogi obično greše hoteći da izbegnu ovaj naziv.
Da li su u Boru ljudi borbene prirode ostaje nekim drugim naukama da dokuče, a nauka o jeziku nalaže pravilo da se ljudi iz ovog grada nazivaju Boranima i Borankama, a ne kakvim Borcima (kako po nekakvoj ličnoj slobodi i osećaju neki umeju da “lupe”). Tako ni u Ljigu ne žive Ljigavci i Ljigani već Ljižani.
Stanovnici Požege sigurno imaju prilike da čuju kako ih oslovljavaju kao Požegare ili Poževljane. Sigurno će vas i sto puta, ako treba, ispraviti da biste naučili da su oni SAMO Požežani i Požežanke.
Takođe, u Prištini ne živi Prištinac i Prištinka već Prištevac i Prištevka. U Vršcu nisu Vršci već Vrščani, u Ćićevu živi Ćićevčanin a ne Ćićevac. Sokobanjac a ne Sokobanjčanin, Ubljanin a ne Ubac, Kostoljanin a ne Kostolac, Bugojanac i Bugojanka (Bugojno), Kanjižanin i Kanjižanka (Kanjiža)… U mestu Goražde žive Goraždanin i Goraždanka.
Priličnu konfuziju tek prave stanovnici onih oblasti, sela i gradova koji imaju dva ili tri člana u svom nazivu. Za stanovnike Sremske ili Kosovske Mitrovice koristi se naziv Mitrovčani, Mitrovčanke. I u ostalim primerima videćete da se uglavnom drugi član u nazivu mesta koristi za izvođenje imena stanovnika. Međutim, osim Palančanina i Palančanke stanovnici Bačke ili Bele Palanke mogu se prema Pravopisu srpskog jezika nazivati i Bačkopalančani odn. Belopalančani. Meštani Nove Varoši su Novovarošani i Novovarošanke, Nove Gradiške Novogradiščani a ne Novogradištanci, Krive Reke – Rečani (lokalni naziv) ili Krivorečani.
Meštani Bačkog Petrovog Sela ostaće upravo to – stanovnici Bačkog Petrovog Sela, jer bi prilično rogobatno zvučala izvedenica “Bačkopetrovoseljani”, složićete se.
Stanovici Banata su Banaćani, Srema Sremci, ali Bačke Bačvani. Srbi kraj Zete su Zećani i Zećanke, kraj Neretve Neretljani i Neretljanke.
Srbi sa Kosova sa pravom se ljute kad ih u ostalim krajevima Srbije nazivaju Kosovarima i Kosovarkama, jer su oni Kosovci i Kosovke. Kosovar je albanski oblik koji se, pride, u našem narodu smatra pogrdnim.
(Opanak)
Godišnja doba u planinskom selu: Običaji koji prate sneg, svadbu i zadušnice
Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
Krv u vatri: Tajni običaj “prelivanja vatre” kojim su Srbi štitili dom od uroka
Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?
Velika subota: Noć kad se kuća ne sme pomesti – da se blagoslov ne izbaci napolje
Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Komentari(0)