Bogatstvo i nasleđe srpske srednjovekovne države je veliko toliko da često i nismo svesni koliko smo kao narod dali evropskoj kulturi.
“U manastiru Sopoćani, u crkvi koja je 200 godina bila bez krova, očuvao se i svim nedaćama odoleo ovaj lik koji istoričari umetnosti nazivaju Mona Lizom pre Mona Lize, narod zove Lepim Jovanom, a to je, po zamisli freskoslikara, apostol Filip. Jedna od fresaka svetskog glasa” - Napisao je jedan korisnik X platforme.
Možda vas zanima:
Svetac sa psećim licem, Bogorodica kakvu niste videli: Zašto su u ovom manastiru freske drugačije od ostalih
U manastiru Sukovo nalaze se jedne od najneobičnijih fresaka u Srbiji - svetac sa glavom psa i Bogorodica sa krilima.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
Svetac sa psećim licem, Bogorodica kakvu niste videli: Zašto su u ovom manastiru freske drugačije od ostalih
U manastiru Sukovo nalaze se jedne od najneobičnijih fresaka u Srbiji - svetac sa glavom psa i Bogorodica sa krilima.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
Možda vas zanima:
Svetac sa psećim licem, Bogorodica kakvu niste videli: Zašto su u ovom manastiru freske drugačije od ostalih
U manastiru Sukovo nalaze se jedne od najneobičnijih fresaka u Srbiji - svetac sa glavom psa i Bogorodica sa krilima.
NAJLEPŠI SREDNJOVEKOVNI MANASTIRI Vrhunac svog razvoja Srbija je doživela za vreme vladavine dinastije Nemanjića, kada su nastali brojni manastiri i razvijeni gradovi
Srednjovekovna Srbija imala je veoma burnu istoriju; međutim, u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu zauzimala je istaknuto mesto u tadašnjoj Evropi.
A, Sopoćani, dom ove vredne freske, kao i sama okolina manastira, odlikuju se lepotom svetskih razmera. Podignut kao zadužbina, ovaj objekat vremenom je pridobio mnoge druge funkcije. Reči ostaju nedovoljne kada treba da se opiše ovako velelepno zdanje.
Izgrađen na samom izvorištu srpske države, na 17km od današnjeg Novog Pazara, manastir Sopoćani građevina je sa elementima od višestrukog značaja. Samo njegovo ime potiče od slovenske reči sopot, što znači izvor. Sa aspekta istorije, ovo je zdanje koje pamti prisustvo vladara najveće srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića. Ktitor manastira je kralj Stefan Uroš I, sin kralja Stefana Prvovenčanog, koji je oko 1260. godine najpre podigao crkvu i posvetio je Svetoj Trojici.
Niz drugih vladara od tog trenutka nadograđuje manastir i održava njegov izgled u klasičnom raškom stilu. Period u kojem su Sopoćani najviše propatili, kao pravoslavna bogomolja i spomenik srpske kulture je svakako period turskih osvajanja. Čitav kompleks manastira tada oštećen je i osiromašen u više etapa, a sama crkva pamti i ozbiljna razaranja. Tek nakon oslobađanja raške oblasti, od 1926. godine počinje restauracija crkve i okolnih objekata.
Manastir Sopoćani je riznica jedinstvenog freskoslikarstva, mauzolej kraljevske porodice, stradalnik istorije i bogomolja. Danas u Sopoćanima možete videti artefakte po kojima se manastir ističe u svetu umetnosti. Njegove prostorije čuvaju podatke vredne za srpsku istoriju, a u samoj okolini manastira neprestano se radi na fizičkim i duhovnim obnovama. Zbog svoje višeslojne vrednosti i aktivnog duhovnog života, Sopoćani su, od strane UNESKO-a, prepoznati i uvršteni na listu svetske kulturne baštine.
Svaki stanovnik naše zemlje bi trebao posetiti ovo jedinstveno mesto koje nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Pročitajte još:
SVAKI LIST DETELINE KRIJE MOĆNO ZNAČENJE, EVO I KOJA SU: Toliko su JAKA da ćete ih ČUVATI KAO OČI U GLAVI
Ova biljka je puna simbolike
OVE SU NAJČUDNIJE REČENICE U SRPSKOM JEZIKU: Stranci ih nikada neće razumeti, pogledajte samo OVAJ SPISAK
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu"
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
Komentari(0)