SLAVIMO POJAVU ČASNOG KRSTA U JERUSALIMU: Ovo su običaji

12:00

Kultura 0

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave pojavu časnog krsta u Jerusalimu

SLAVIMO POJAVU ČASNOG KRSTA U JERUSALIMU: Ovo su običaji
Shutterstock

Na današnji dan na nebu iznad Jerusalima, u dane koji su poznati pod nazivom Svete Pedesetnice, u devet sati ujutru 357 godine ukazao se Časni krst gospodnji, dan kada su nevernici prestali da sumnjaju.

Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.

Časni Krst se prostirao nad Golgotom pa sve do iznad Gore Maslinske, udaljene petnaest stadija od Golgote. Širina Časnoga Krsta odgovarala je njegovoj dužini. A lepota Krsta beše kao lepota najlepše duge, te privuče na sebe poglede sviju. I svi napustiše svoje poslove, bilo ručne ili domaće i, izašavši iz kuća, sa pažnjom i strahom posmatrahu to prečudno znamenje.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Povod za pojavu krsta je slučaj nasleđivanja carskog presta Konstantina Velikog od strane njegovog sina Konstancija, koji je bio dokazani jeretik.

Za razliku od njega, svi građani Jerusalema pohitali su u crkvu, kako bi jednoglasno proslavljali ime Isusa Hrista.

Tada se nevernici i jeretici, neprijatelji i hulitelji Hristovog Božanstva, ispuniše stida, videći u pojavi Krsta tako veliku božansku slavu i silu Gospoda Hrista.

I na taj način sama stvarnost posvedoči tada, da je hrišćanska vera - prava, istinita i blagočestiva, i ne od visprenih reči spoljašnje mudrosti ljudske sastavljena, već otkrivenjem i silom Duha Svetoga potvrđivana, i nebeskim znamenjima i čudesima posvedočavana.

Ovo prikazanje bilo je razlog da mnogi prihvate pravoslavlje, da se pokaju i prime sveto krštenje.

"U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati. Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge.

Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju".

Običaji

Prema narodnim običajima, u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Takođe, danas treb ada se uzdržavate od bilo kakvih ženskih poslova, popt šivenja, heklanja, veza...

Manastir Lešje

MANASTIR LEŠJE Malo ko zna za njega a čuvar je čestice Časnog Krsta i vrednih relikvija, evo priče o ovom svetom mestu

Kultura

21:00

21 jun, 2024

Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Komentari(0)

Loading