Kad nisu znale slova, žene sa juga Srbije uzimale su iglu i konac, i na keceljama, peškirima i jastučnicama vezle poruke koje su bile molitva, zakletva, zavet ili – tajna.
U zabačenim selima Pčinje, gde se život i vera prepliću bez mnogo reči, žene su vekovima nalazile način da se obrate višem – ne pismom, ne knjigom, već iglom. Njihove molitve nisu bile u knjigama, već na ivicama peškira, kecelja i jastučnica, ispisane vezom, skrivenim slovima i znakovima koje su samo one razumele. Vezeni molitvenici su bili diskretni, tihi vapaji – utkane rečenice koje nisu bile za tuđe oči.
Kad ruka govori, a usta ćute
U vreme kada mnoge žene nisu znale da pišu, a emocije i želje su bile stvari koje se ne izgovaraju glasno, vez je bio njihov jezik. Nije služio samo za ukrašavanje, već i za prenošenje unutrašnjih osećanja i poruka – Bogu, sebi, nerođenoj deci, pokojnicima, pa i voljenima.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
U selima kao što su Trgovište, Radovnica, Donja Šušaja i Crnovce, žene su vezle:
– “Sačuvaj mi sina dok mene više ne bude.”
– “Kud ti ideš, nek i moje srce.”
– “Ispod ove jastučnice spava sve što sam prećutala.”
Šta su bile “molitve u vezu”?
Najčešće su se vezivale:
- Početna slova molitve (Oče naš, Bogorodice Djevo…)
- Lične poruke: imena umrlih, voljenih, dece
- Zaveti: “ako mi ozdravi, daću…”
- Znakovi: krstovi, oka, zvezde, cvet zdravca
Vez se obično radio uveče, tiho, bez publike, i nije se pokazivao. Neke žene su svoje “molitvenike” čuvale pod jastukom, druge ih ušivale s unutrašnje strane odeće.
Za koga se vezlo?
- Za dete koje se razbolelo
- Za muža na frontu ili na radu u inostranstvu
- Za ženu koja ne može da zatrudni
- Za sebe – kad više ne znaš kome da se obratiš
Vezene molitve su bile lične, intimne, neretko jedini oblik pismenosti koju su žene imale, i zato dragocene.
Poseban vez za posebne dane
U nekim selima postojalo je pravilo da se “molitveni vez” ne radi kad god, već samo na velike praznike – Sveti Arhangel, Đurđevdan, Velika Gospojina. Verovalo se da tada molitva “ide brže” i “jače se primi”.
U nekim porodicama, žene su vezle isti motiv svake godine, poput godišnjeg zaveta. Ti radovi su se čuvali u kutijama uz ikone.
Gde se još pamti ovaj običaj?
Danas, samo nekoliko baka u Pčinji i okolnim selima još uvek zna da prepozna šta znače određene šare i rečenice. U većini domaćinstava, ti molitvenici su sakriveni među starim peškirima i jastučnicama, bez svesti o tome koliko su važni.
Etno-kuće u Trgovištu i Vranju ponekad izlažu ovakve predmete, ali bez objašnjenja poruka koje su u njima vezene.
Molitva koja se ne izgovara – već ušije
Vezeni molitvenici iz Pčinje nisu za vitrine, niti za publikacije. Oni su živa svedočanstva duše jednog naroda, koji je znao da ćutanje može biti glasno, da bol može da se nosi u koncu, i da ljubav može da se ispiše – iglom.
Možda ih ne umemo više čitati, ali možemo ih naučiti poštovati. Jer nekada je cela vera jedne žene stala u jedan red na kecelji.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
ZABRANJEN TEKST ARČIBALDA RAJSA O KRALJU ALEKSANDRU: Komunisti sprečili štampanje svedočanstva prijatelja Srba
Tekst Arčibalda Rajsa o kralju Aleksandru objavljen je u knjizi: “Naš najveći kralj” koja je za vreme komunizma bila zabranjena
Komentari(0)