"Zlatna nit" Pirotskog ćilima: Umiruća umetnost koju treba očuvati

19:00

Kultura 0

Pirotski ćilim, čuven po svojim živopisnim bojama i jedinstvenim šarama, jedan je od najprepoznatljivijih simbola srpske kulturne baštine. Ova tradicionalna umetnost izrade ćilima, koja se prenosi s kolena na koleno, suočava se sa izazovima modernog vremena.

"Zlatna nit" Pirotskog ćilima: Umiruća umetnost koju treba očuvati
WIKIMEDIA COMMONS

Kroz priču o Pirotskom ćilimu, otkrivamo bogatu istoriju, simboliku i napore za očuvanje ove vredne tradicije.

Istorija Pirotskog ćilima

Pirotski ćilim potiče iz Pirota, grada u jugoistočnoj Srbiji, i vekovima je deo svakodnevnog života lokalnog stanovništva. Prvi zapisi o izradi ćilima datiraju iz 16. veka, kada su Piroćanke započele tradiciju tkanja koristeći vunu i prirodne boje. Tokom vremena, Pirotski ćilim je postao prepoznatljiv po svojim složenim geometrijskim šarama i visokokvalitetnoj izradi, što ga je učinilo cenjenim i van granica Srbije.

Simbolika šara

Svaki Pirotski ćilim nosi sa sobom priču ispričanu kroz šare i boje. Tradicionalne šare poput "elke", "kornjače" i "bubamara" imaju duboku simboliku, predstavljajući zaštitu, sreću i plodnost. Tkalje su pažljivo birale motive i boje, prateći stroge tradicionalne obrasce koji su se prenosili generacijama. Svaki ćilim je jedinstven, sa detaljima koji odražavaju lični pečat tkalje.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

WIKIMEDIA COMMONS

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Tehnika izrade

Izrada Pirotskog ćilima zahteva veliku veštinu i strpljenje. Proces tkanja može trajati mesecima, a uključuje pažljivu pripremu vune, bojenje prirodnim bojama i tkanje na horizontalnim razbojima. Pirotski ćilim se tkaje tehnikom dvostrukog tkanja, što znači da je ćilim identičan s obe strane, bez vidljivih krajeva niti. Ova tehnika daje ćilimu izdržljivost i dugovečnost.

Izazovi i očuvanje tradicije

Uprkos svojoj vrednosti i lepoti, tradicija izrade Pirotskog ćilima suočava se sa brojnim izazovima. Savremeni način života i industrijalizacija doprinose opadanju broja tkalja koje se bave ovom umetnošću. Mlade generacije često nemaju interesovanja ili prilike da nauče ovu veštinu, što dovodi do zabrinutosti za budućnost Pirotskog ćilima.

Da bi se očuvala ova umetnost, neophodni su napori na više nivoa. Lokalne inicijative za obuku novih tkalja, promocija Pirotskog ćilima kroz izložbe i turističke manifestacije, kao i podrška države, ključni su za očuvanje ove tradicije. Takođe, postoji potreba za stvaranjem tržišta za autentične Pirotske ćilime, kako bi tkalje imale ekonomsku sigurnost i motivaciju za nastavak rada.

Pirotski ćilim nije samo ukrasni predmet, već simbol bogate kulturne baštine i veštine koja se prenosi kroz vekove. Očuvanje ove umetnosti zahteva zajednički napor zajednice, institucija i ljubitelja tradicionalne srpske kulture. Kroz podršku i promociju, možemo osigurati da "zlatna nit" Pirotskog ćilima nastavi da se prede i oplemenjuje živote budućih generacija.

Manastir Lešje

MANASTIR LEŠJE Malo ko zna za njega a čuvar je čestice Časnog Krsta i vrednih relikvija, evo priče o ovom svetom mestu

Kultura

21:00

21 jun, 2024

Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Komentari(0)

Loading